Kuhinja i oko nje

U krivudavoj ulici na kraju grada smestile su se dve sive trospratnice.
Pomalo oronule, „načete zubom vremena“.
Po gradu je kružila priča da ih je sazidao čovek zaljubljen u dve devojke.
Obrasle divljom vinovom lozom koja u jesen svojim bojama čitav kraj pretvori u plamen.
Okrenute jedna drugoj prozorima kao dve prijateljice koje uz kafu veselo čavrljaju.
U levoj, samo par dana starijoj, živeo je slikar.
Pomalo star, pomalo neshvaćen, i čvrsto rešen da svetu ostavi remek-delo o kome će se pričati.
O čijoj lepoti će pisati kao o Mona-Lizi.
Koje će upijati poglede i izmamljivati uzdahe.
Za razliku od dečijih portreta koje je slikao na vašarima u svim okolnim mestima.
U desnoj, samo par dana mladjoj, živela je studentkinja.
Pomalo lepa, pomalo zaljubljena i čvrsto rešena da njena budućnost bude sjajna.
Za razliku od današnjice.
Čvrsto je verovala da će sve prepreke na tom putu savladati, ma kako to bilo teško.
Jedina prepreka na koju nije računala bila je bolest.
Turobna, spora, i neizlečiva.
Naselila je mlado telo i od nežnog cveta počela da vaja uveli list.
Baš kao što je jesen plamene listove divlje vinove loze polako pretvarala u igračke ledenog vetra.
Posmatrajući zid susedne zgrade koji je polako gubio svoju vedru haljinicu, mala devojka je tužno mislila:
- Kad vetar skine i poslednji list sa ove puzavice, moja reka će se uliti u beskrajno more...
Jesen se bližila kraju.
Novembar je izgubio bitku i prepustio mesto decembru.
Tmurni oblaci su sve češće kitili zemlju belim kristalima.
Ledeni vetar pevao je pustim ulicama.
I neumoljivo kidao lišće praveći stazu koja nigde nije vodila.
Puzavica, već skoro sasvim ogolela, samo je pojačavala tugu male devojke.
Bližila se Nova godina.
Grad je bio sjajan, okićen lampionima i zelenim jelama.
Deca su trčala po belim stazama...
Vozila se na sankama i pravila Sneška...
Pevala novogodišnje pesme i slala pisma Deda-Mrazu.
Samo je mala devojka, kroz mali prozor, posmatrala puzavicu na susednoj zgradi.
I njenih još samo par listova.
Smeštenih visoko pod nadstrešnicom.
Snežna oluja zahvatila je grad.
Celu noć plesala uz zvuke ledene tišine.
Ogrnuta plaštom vetra, pokupila je sve što je podsećalo na jesen.
Obukla ogolele grane u bele haljinice, nacrtala svežnjeve inja, napravila bukete zamrzlih cvetova.
Samo jedan list je odoleo. Bojom plamena i dalje je krasio puzavicu.
Svakog jutra mala devojka se budila sa istom mišlju:
- Hoće li ugledati list ili će joj dobro jutro poželeti tmurna siva pozadina koja se nekad fasadom zvala.
Zima je polako skupljala svoje skute.
Snežne staze su bile išarane bezbrojnim stopama, vitraži inja su gubili oblike, Sunce je sve duže grejalo...
Proleće su najavile laste i propupelo drveće.
I osmeh male devojke čija je bolest otišla neznanim putevima.
Bojom plamena, visoko pod nadstrešnicom, na jesen je podsećao list puzavice.
Samo slikara, pomalo ostarelog, pomalo neshvaćenog, niko više nije video.
*
Zapisano na osnovu priče koju sam odavno čula i čiji je autor (meni) nepoznat.

„Čekaj me, i ja ću doći“...
„Ko čeka, taj dočeka
Istina je stara“...
Dok čekajući čekaše, inventivni se naživeše.
Malo lirike, malo šaljive pesmice i mnogo istine u parafrazi mudre izreke.
A u osnovi svega otegnuto vreme ispunjeno nestrpljenjem, cupkanjem, grickanjem noktiju...
Čežnjivim pogledima, osmehom odobravanja ili suzom razočarenja.
Neko čeka bolje sutra, neko Godoa, a neko samo u redu na kasi.
Da plati hleb i mleko.
Pa da ode kući i mirno sačeka ostatak dana.
Neko čeka, ali ništa ne očekuje, neko očekuje ( bar premiju na lutriji ), ali je siguran da neće dočekati.
Oni koji su čekali da saznaju šta je šajot, a nisu imali prilike da nekoga pitaju, dočekali su.

 

Bodljikavu meksičku tikvicu, koju nazivaju i povrtarskim avokadom.
Oni inventivni, koji ništa i nikoga ne čekaju, preskočiše ovaj početak, uključiše copy/paste opciju i odoše u kuhinju da naprave



SOMBRERO SALATA

Potreban materijal
v Kukuruz-šećerac 300 gr
v Grašak 300 gr
v Šargarepa 300 gr
v Šajot ( meksička tikvica ) 300 gr
v Paprika 300 gr
v Beli luk 2 čena
v Peršun-list 1 kašika seckanog
v Vlasac-sušeni 1 kašičica
v Aleva-paprika-ljuta 1 kašičica
v Ulje 2 kašike
v Majonez 100 gr
v Sremski sir 200 gr
v So po ukusu

Način pripreme

Obariti grašak i šargarepu, ocediti i ohladiti.
Očistiti šajot, iseckati na kockice i prodinstati na ulju oko 5 minuta.Ohladiti.
Iseći šargarepu na kolutove i papriku na rezance.
Izmešati majonez i sremski sir, dodati ispasiran beli luk i ostale začine.
Izmešati povrće sa kukuruzom i ovim prelivom, sipati u činiju i rashladiti u frižideru najmanje dva sata pre služenja.

Imenica grčkog porekla koja označava veštinu lečenja.
Starija od čovečanstva, jer postoji i kod životinja.
Prema Sveznanju ( izdanje „Narodno delo“ 1937) ima tri izvora –
Nagon, veru i logično razmišljanje.
U današnje vreme, ako zanemarimo one pomodne načine kao što su aroma-therapy, anti-stres loptice, cepanje drva.., ova tri izvora kada je u pitanju fizikalna terapija, imala bi ovakav izgled:
- Nagon
Bolovi posle povrede i pored svih lekova teško prolaze i teraju vas da potražite pomoć stručnih lica. Odlazite u Dom zdravlja.
Da potražite uput za fizikalnu terapiju.
Čekaonica puna kao da je nešto na rasprodaji.
Dodjite sutra, ali ranije.
- Vera
Čvrsto ubedjenje da ćete sutra obaviti pomenuti posao vodi vas ponovo istim stazama.
I ostavlja u ubedjenu da je sigurnije sedeti kod kuće, jer je izvesno da, čak iako dospete do lekara, neće vam biti potreban samo uput za fizikalnu terapiju nego i gomila lekova protiv gripa, stresa, visokog pritiska...
- Logično razmišljanje
Srećom, ako sami ne možete da ocenite koja aktivnost će biti najdelotvornija, poslušajte savet stručnog slučajnog poznanika.
Za vraćanje potpune funkcije ruke koja je mesec dana plandovala u gipsu, najbolja terapija je
Mešenje, štrikanje, stiskanje anti-stres globusa...
Tako da, pošto sam na ovom blogu stalno nastanjena ( čitaj nesposobna da ode), pozivam zainteresovane da mi se pridruže u pravljenju
BEČKA VEKNA
- Na beogradski način –
Potreban materijal
v Brašno- integralno pšenično 300 gr
v Brašno-belo pšenično 100 gr
v Brašno-ražano 100 gr
v Kvasac 20 gr
v Prašak za pecivo 1 kašičica
v Soda-bikarbona ½ kašičice
v So 1 kašičica
v Semenke bundeve (očišćene) 50 gr
v Puter (margarin) 100 gr
v Mlaka voda 200 gr
v Šećer 1 kašika

Način pripreme

Potopiti kvasac i šećer u mlaku vodu i ostaviti da uskusne.
Izmešati sve vrste brašna sa solju, praškom za pecivo i sodom-bikarbonom.
Dodati uskisli kvasac i mutiti mikserom ( brzina 2 ) oko 2 minuta, pa dodati omekšali puter.
Ujednačiti masu, pa na dasci formirati loptu. Ostaviti pokriveno salvetom oko 45 minuta.
Razviti u ploču debljine oko 2 cm, posuti semenkama bundeve, urolati i mesiti oko 5 minuta.
Ponovo formirati loptu, staviti u okrugli pleh i ukoso zaseći nekoliko puta. Ostaviti na toplom oko 30 minuta, a zati peći u rerni zagrejanoj na 200 stepeni oko pola sata.

Neki su ljudi kao svetionici.

Njihove reči nalaze put u duše potpirujući neke davno zaboravljene i sa sedam katanaca zabravljene uspomene.

Neki su ljudi kao talasi. Njihove reči plove pretvarajući stene tuge u meki pesak zaborava.

Neki su ljudi kao okeani. U njihovim očima ogledaju se Sunce i zvezde.

Neki su ljudi kao palme. Pružaju zaštitu tiho romoreći pesmu maestrala.

***

Kaži nešto dugačko
Neprekidno...
Kao reka i kao vreme
Kaži nešto gordo i nežno
Kao zov zrikavaca.
Kaži nešto
Svejedno,
Može biti i tužno
Kao tri uvela bagrema,
Smešno
Kao priča
Sa vrcavog raskršća
Lepo
Kao suncem okupana sreća
Skrivena u tvojim očima
Reci nešto
Svejedno šta...
Reci...
Samo da osetim da si tu.

Taman skinuh gips sa ruke, kad me zapade lanac.
Posle gipsa idem na fizikalnu terapiju da važniju ruku vratim u normalu, a posle sporadičnog odsustvovanja sa bloga na glupiranje.
Drugarica učiteljica, naša draga Pinokio umesto prelepih ogrlica od fimo-mase, napravi lanac od pitanja
I to ne bilo kakvih, nego da opišemo sebe.
Naravno, prvo sam se pogledala u ogledalo.
I neću vam reći šta sam videla.
Nije lepo plašiti prijatelje.
I još povrh svega da poštujemo pravila, koja glase:
- Nemam pojma kako, ne volim pravila ako ih ja nisam postavila!
E, pa draga učiteljice, evo mojih sedam ( po mojoj slobodnoj volji tri poslednja dodata u skladu sa nepoštovanjem pravila) odgovora
1. Supruga – samo jednoj jačoj polovini
2. Mama – prvo svojoj deci, a posle svakome ko želi
3. Volim sve što je malo, kratko, lepo
4. Koračam polako jer mi je glava uvek u oblacima ili bar na drugom mestu od tela
5. Ne trpim laž, prevaru, igre na sreću i televiziju
6. Volim knjige, dan kad ne pročitam bar nekoliko stranica smatram izgubljenim
7. Po sili zakona sam domaćica, a kuvanje mi je hobi od ranog detinjstva
8. Zakopčana, i bukvalno i prenos(ivo)no
9. Ne volim da pričam
10. Plašim se zmija, zubara i zluradih ljudi

Sledeći deo zadatka je malo teži, jer su mnogi blogeri na čijim blogovima rado provodim vreme već prozvani, pa moja lista izgleda ovako
1. Phedredelaunay
2. Vastag
3. Cicilly
4. Patos
5. Malaino
6. Andrijana
7. Dusa
8. Pricalica
9. Nervozni
10. Kaleidoskop

Nadam se da ćete biti zadovoljni, a ako do sad niste „umrli od gladi“, strpite se još malo. Kuvaćemo ponovo.

Učini mi se ponekad

Cilik tvog smeha

Od srednje zvezde

Iz kola Velikog medveda.

Hteo si...

Da postanem cvet.

Da ukrasiš herbarijum svojih snova.

Nisam želela...

Jer ti nisi hteo

Da budeš bela stranica

Za osušeni stručak

Mog zaborava.

- Izlet u SF -
Dijabolični sedamnaesti spiralni sekund zatekao me u redu.
Lebdeći kraj nadrndane 45 iz Kasiopejine, krajičkom antene spazih neobičan naziv: Antikvarnica.
Red ispred Energane se odužio, pa odlučih da jedan od slobodnih perceptora iskoristim za izlet u nepoznato.
Sve informacije su bile obeležene neobičnim pojmovima. Odlučih se za onu koja je nosila oznaku
- Beograd početkom 21. veka -
Prva informacija koju primih zateče me nepripremljenu.
Kolektor informacija bio je moj daleki predak.
Ljudi koji su naseljavali ovu oblast bili su podeljeni na dve vrste.
I to prema načinu kretanja.
Većina se kretala na četiri točka i komunicirala uz pomoć visoko frekventnih zvukova i gestova koje su pravili prstima – pretečama naših antena.
Kretanje im je bilo usmereno belim znacima na sivoj podlozi, ali poneki, izgleda napredniji primerci, obitavali su i na zelenim površinama i uzvišenjima koja su bila namenjena onoj drugoj vrsti.
A ta druga vrsta...
E to su tek bili čudaci!
Kretali su se haotično, koristeći noge – preteče naših trotineta i držeći bar jedan pipak na mestu koje bih nazvala receptorom za zvuk.
U isto vreme zvuke su ispuštali na sasvim neprihvatljiv način – mogli su ih čuti svi koji su u blizini.
Njihova traka za kretanje bila je za stepen-dva iznad one koja je usmeravala točkaste.
Da li zbog zaštite, ili da pokaže da su izdvojeni, ostalo je nedorečeno.
Ponekad su se putevi ove dve vrste ukrštali, pa su ta mesta bila posebno označena.
Treperavim svetlima i širokim belim prugama, ali bilo je i dosta pokušaja da se ta mesta zaobidju.
Što je dovodilo do nepredvidivih posledica.
Na samom kraju ovog čipa videh da je, izgleda, postojala i neka prelazna varijanta izmedju ove dve vrste.
Kretala se na dva točka koristeći energiju nogu.
Njihove staze bile su obojene crveno i obeležene crno-žutim graničnicima.
U daljoj potrazi za izvorima njihove mentalne energije, saznah da su je crpli iz knjiga, filmova, pozorišta, blogova...
A izgleda da im to nije bilo dovoljno, pa su energiju za kretanje dobijali iz hrane.
Eh, stvarno su bili primitivni!
Ko bi još danas poželeo da napravi

SALATA MIMOZA

Potreban materijal

v jaja - 4 barena
v krompir - bareni 4 komada
v kačkavalj 200 gr
v praška šunka 200 gr
v šargarepa 2 veće
v majonez 400gr
v so po ukusu

Način pripreme
Namirnice se rendaju u slojevima:
2 krompira
majonez
2 belanca
1 šargarepa
majonez
100 gr šunke
majonez
100 gr sira
majonez

Ovaj postupak se ponovi još jednom, a odozgo se narendaju sir i žumanca.

Jutro je bilo sivo.

Pomalo namrgodjeno, pomalo uvelo.
Baš pravo oktobarsko.
Kafa je mirisala isto kao jučerašnja.
Obukoh haljinu sećanja.
I ona beše siva.
Otvorih nekoliko fiočica.
Da pronadjem boje za ovaj dan.
Malo žute.

Da miriše na dunje.
Malo zelene.
Da osveži sećanje na prolećne livade.

Malo plave.
Za podlogu na kojoj ću nacrtati nasmešeno Sunce.

Pregršt paperjasto-bele.
Da oblaci mirnije plove i lepše oblike tvore.

Za kraj ostavih ružičastu.

Za zavesu kroz koju ću gledati.
Sivo jutro koje raste u dan obojem dugom.

A uz takav dan najbolje prija

PIJANI KOLAČ SA BRESKVAMA


Potreban materijal

v Breskve 1 kg
v Šećer-kristal 150 gr + 150 gr
v Konjak ( rum, brendi ) 50 gr
v Brašno 2 nepune šolje
v Jaja 2 komada
v Puter 150 gr
v Prašak za pecivo 2 kašičice
v Vanilin-šećer 1 kesica
v So na vrh noža
v Limun-rendana korica 1 kašičica
v Slatka pavlaka (za šlag) 250 gr


Način pripreme

Breskve oljuštiti, očistiti od koščica, pa jednu polovinu iseći na kockice, a drugu na kriške.
U činiji izmešati 150 grama šećera, konjak i kockice breskve. Ostaviti na sobnoj temperaturi oko dva sata, a potom izvaditi breskve i ostaviti da se ocede.
U dubljoj činiji izmešati brašno, so i prašak za pecivo, pa dodati puter isečen na listiće. Mutiti mikserom oko 2 minuta.
Kada se masa ujednači dodati jedno po jedno jaje, vanilin-šećer, 150 grama šećera i koricu limuna.Mutiti oko 2 minuta pa dodati sok u kome su bile breskve i ponovo ujednačiti masu.
Dodati komadiće breskve, lagano izmešati i sipati u četvrtast, pomašćen i brašnom posut pleh. Poravnati širokim nožem i peći oko 20 minuta u rerni zagrejanoj na 225 stepeni.
Prohladiti, izvaditi iz pleha i seći na kocke željene veličine. Neposredno pred služenje, na svaku kocku staviti puslicu od šlaga i nekoliko kriški rashladjene breskve.

Za one koji možda prvi put čuju ovu reč:
Zgubidan = niš’korist
Ili, po savremenijoj interpretaciji:
Jok, samo sjedim!
Vaspitanje je vrlo rastegljiv i čudan pojam.
Dok ne dobijete svoju decu niste ni svesni koliko se u nekim situacijama ponašate kao Vaši roditelji, a kada vaša deca poodrastu i počnu da se ponašaju slično morate odlučiti da li da plačete ili da se smejete.
S obzirom na zdravstvene probleme koji me prate ovih dana, prinudjena sam da vreme uglavnom provodim u polulužećem položaju koji dozvoljava vrlo malo aktivnosti, pa tako zaradih onaj gorepomenuti atribut.
Koliko god nas obaveze, dužnosti ili nezavršeni poslovi povremeno gušili i prisiljavali da pomislimo:
- Eh, da mi je da ceo dan provedem lenčareći!
Kada dodjete u takav položaj brzo Vam dosadi.
Pa počnete da smišljate veštine kojima biste ispunili vreme.
Ne kaže zabadava kineska poslovica:
- I dragom kamenu je potrebna vešta ruka majstora.
Pa tako ja smislih da je veština koja mi nedostaje – vezivanje pertli jednom rukom.
Dok vežbam,Vama najtoplije preporučujem da ostavu sa zimnicom, u očekivanju kraja oktobra kao idealnog za ostavljanje kupusa, popunite i teglicama iz kojih će se smeškati


AJVAR OD ZELENOG PARADAJZA

Potreban materijal
v Zeleni paradajz 1 kg
v Ren 100 gr
v Senf 100 gr
v So 1 kašičica
v Ulje 6 kašika
v Sirće 2 kašike
Način pripreme
Samleti paradajz i ostaviti da se ocedi najmanje 12 sati.
Ren izrendati i izmešati sa senfom i sirćetom, pa sjediniti sa ocedjenim paradajzom. Posoliti, dodati ulje i dobro promešati (mikser, brzina 1). Sipati u tegle, povezati celofanom i čuvati na hladnom. Služiti kao prilog uz sve vrste pečenja ili namaz za sendviče.

Rastezali su se i blještali letnji dani.
Baš kao sveže oprani čaršavi na štriku u zadnjem dvorištu.
Dočekana je sa nestrpljenjem i neverovanjem.
Posle mnogo godina nedočekanih nadanja, čežnjivih pogleda, sažaljivih osmeha...
Stigla je na ovaj svet uz par jauka i stisaka ruku.
Oglasila se plačem.
Zvonkim, čistim glasom prvorodjene kćeri.
Stavili su joj srebrnu kašičicu u usta i spustili u majčino naručje.
Njena prva biser-suza.
Nizali su se dani, ponekad bežeći uz stepenice, ponekad se kotrljajući niz proplanak.
Nizale su se noći, ponekad tiho ploveći na ćilimu od oblaka, ponekad sedeći na vrhu zapenjenog talasa koji je udarao o kamenitu obalu.
Mahala je brodovima, pravila kolače od peska, oblačila lakovane cipelice nedeljom popodne.
Nizali su se biseri na djerdanu.
Bio je visok, crnpurast i nosio je naočare. Voleo je knjige, šetnje pored obale i brodove.
Sreli su se na hladovitoj stazi zastrtoj iglicama pinjola.
Pružili ruke jedno ka drugom, šapnuli maestralu tajnu skrivenu u očima i...
Rastali se.
Njena druga biser-suza.
Nizali su se dani, prečesto obojeni tmurnim oblacima, preretko ušuškani u miris oleandera.
Nizale su se noći, prečesto pevajući tužnim glasom zaborava, preretko odevene u madjioničarev plašt posut zvezdama.
Mahala je brodovima, plela male bele košuljice, oblačila sve šire haljine.
Bio je visok, plav, sa očima boje mora. Voleo je neobuzdane sedeljke, pivo i lepe devojke.
Sreli su se užarenog dana u parku ispred bolnice.
Pogledali se, nasmešili i nastavili svako svojim putem.
Ona sa malim zavežljajem u naručju, on u pratnji zvižduka popularne melodije.
Brodovi su plovili praćeni galebovima i oblacima, dani su oblačili vetrovite haljine, noći pevale glasom Meseca razbijenog smrznutim grudvama.
Ledeni glasovi i vrele misli, penušavi talasi i uzaludni uzdasi, vijugavi putevi u lavirinte zatvoreni, putokazi maglom prekriveni...
Njena poslednja biser-suza.
U obliku ključa koji otvara zlatne rajske dveri.

Volim jesen.
Jutra koja tiho i mazno ispunjavaju prostor

Lišće koje boju Sunca daruje zemlji

Korpe ispunjene zrelim plodovima

Biljke koje se tek spremaju da cvetom razbiju sive dane

Veseli splet boja i mirisa

Kapi kiše koje šapuću nežne reči

Ono što ne volim, pa i ne slikam, su bakterije, virusi i ostali triM ( multi, mini, mikro) elementi, koji zaposednu svaku ćeliju i smeste me u krevet na par dana.
Pa kada odluče da se odsele povedu me na mesto sa kog ću poneti još neke uspomene.

Do sledećeg čitanja, perite ruke pre jela, pazite kako hodate, a
ako ste se umorili od ljuštenja paprika, iskoristite neku za pripremu



JESENJA SALATA

Potreban materijal
v Plavi patlidžan 3 komada (oko 400 gr)
v Paprike 6 komada
v Paradajz 2 komada
v Ulje-suncokretovo 8 kašika
v Ulje-maslinovo 2 kašike
v Beli luk 4 čena
v Peršun-list 1 kašika seckanog
v Sirće-vinsko 3 kašike
v So po ukusu
Način pripreme
Paprike ispeći i očistiti. Ostaviti da se ocede.
Plavi patlidžan oprati i naseći na kolutove debljine oko 0.5 cm. Posoliti i ostaviti da odstoji oko 30 minuta.
Beli luk i peršun iseckati i izmešati.
Zagrejati suncokretovo ulje i ispržiti plavi patlidžan. Pržiti oko 2 minuta sa svake strane, i slagati po obodu pliće činije. Svaki red posuti mešavinom začina i poprskati sirćetom.
U sredinu staviti paprike i sve ravnomerno preliti maslinovim uljem. Rashladiti i neposredno pred služenje ukrasiti svežim paradajzom.

Unazad nekoliko dana, vraćah se sa pijace.
Prilično natovarena kesama, kesicama i zakićena buketom kasnih suncokreta.
Misli su mi još uvek bile na pijaci preračunavajući koliko novca će kućni budžet biti voljan da izdvoji za pripremu zimnice.
Pogled mi je bio uprt u stazu kojom sam koračala, mada je poznajem vrlo dobro budući da njome često prolazim.
U trenutku kada sam sračunala da samo za dve, doduše od 5 litara, tegle pečenih paprika moram izdvojiti skoro hiljadu dinara, pogled mi se zaustavi na kamenu.
Nije bio prevelik, ali, ležao je baš na sredini puta.
Misli se, brže – bolje, usredsrediše na prepreku.
Manevar zaobilaženja, kao najlogičniji, bio je onemogućen blatnjavom ivicom travnjaka.
Sistem: - Lepa reč gvozdena vrata otvara, nije urodio plodom.
- Izvinite, možete li se malo pomeriti da prodjem?
Ostade bez odgovora.
A samim tim i bez pomeranja.
Srećom, u susret mi dodje neko društvance.
Uparadjeni, izglancanih cipela, lepo začešljani.
Pogledaše onaj kamen, ispsovaše ga, šutnuše...
Papirnom maramicom obrisaše tragove prašine sa cipela i glasno se smejući odoše.
Ne osvrćući se na kamen i moju kesu sa zgnječenim paradajzom, koji, kao kolateralna šteta, umesto u salati završi u prvom kontejneru.
Ispratih društvance pogledom „jao što ste strašni“ i zamislih se.
Ko mi je kriv kad mi je jezik rutav, pa se sve ružne reči koje bih mogla izgovoriti, zapetljaju u silne dlake, a lepe samo kliznu na svetlo dana.
Ostaje mi samo kajanje što ne upitah ono društvo čime depilira jezike.
Da probam i ja.
Umesto toga, pripremih za zimu one spomenute paprike.
Da možda njihova ljutina zameni pastu za brijanje.

PEČENA PAPRIKA ZA ZIMU

Potreban materijal
v Paprika-šilja 10 kg
v Šargarepa 1.5 kg
v Beli luk 350 gr
v Sirće 0.5 l
v Ulje 250 gr
v So 250 gr
v Šećer 250 gr
v Peršun-list 2 veze
v Voda 2 l
v Ljute papričice 10 komada (nije obavezno)
Način pripreme
Ispeći paprike, prohladiti i očistiti.Ostaviti da se ocede.
Beli luk, šargarepu i peršun očistiti i sitno iseckati. Izmešati sa solju, sirćetom, šećerom i uljem.
U tegle redjati paprike, pa svaki red preliti mešavinom začina. Kada se tegla napuni pritisnuti i naliti prokuvanom i prohladjenom vodom da ogrezne. Poklopiti tegle tanjirićima i ostaviti na hladnom najmanje 24 časa. Po isteku ovog vremena povezati tegle i ostaviti na hladnom i mračnom mestu.
Napomena: ukoliko temperatura u ostavi nije ispod 10 stepeni u vodu kojom se nalivaju paprike treba staviti 1 kesicu vinobrana.

Prošetah prekjuče pustom poljanom.

Olujni oblaci odlaze.

Zaledjen zvuk zrikavaca

Danas deluje deprimirajuće.

Rasejane ruže razbibrige

Aplaudiraju Avernusu.

Večernje vatre vrletima vrludaju.



 

Miriše septembar na stepeništu moje zgrade.
Iz kripte nezaborava izleću ptice posivelih krila.
Jedan septembar prolećem obojen.
Ljubavlju ušuškan u krilo staramajke.
Jedan septembar kada se nebo smešilo dok plače.
Sa oblacima koji su ličili na cvetove.
I pupoljke još nerascvetane i mirisne.
Zvuci nade koji u vazduhu prave kolut napred.
Pa kolut nazad.
Neverovanje pomešano sa strahom.
Jedno tiho, poluuspavano nedeljno jutro.
Sedimo moja baka i ja.
A izmedju nas suze.
Uzdasi, jecaji, prazne reči – Tako je moralo da bude.
Ne boli manje.
Na današnji dan, pre dvadest četiri godine, ona koja mi je podarila život, poslednji put mi se osmehnula.
Za reči i poslednji stisak ruke više nije imala snage.
Na krilima večnog sna, na daleki put medju zvezde, otišla je moja mama.

Prolaze tiho septembarski dani.
Vode nas u jesen.

Vlažni pločnici će rasterati šetače

Neko će se obradovati osveženju

Ili vedrinom prkositi nebeskim suzama

Neko će potražiti toplo uzglavlje za lepe snove

Neko upaliti baklju ljubavi da oboji veče

ili jednostavno iz vruće rerne izvaditi



SAVIJAČA SA SIROM

Potreban materijal

v Brašno – višenamensko 400 gr
v Jaja 1 komad
v So ½ kašičice
v Hladna voda 150 gr
v Ulje 1 kašika
v Sir beli 400 gr
v Susam 1 kašika
Način pripreme
Izmešati brašno sa solju, pa u sredinu sipati žumance razmućeno sa hladnom vodom.
Mesiti dok testo ne počne da se odvaja od ruku i radne površine( oko 10 minuta).
Podeliti testo na 8 jednakih delova, oblikovati pogačice i svaku premazati sa par kapi ulja. Pokriti plastičnom folijom i ostaviti da odstoje oko 30 minuta.
Belance umutiti i pomešati sa izdrobljenim sirom.
Razvući svaku pogačicu u pravougaonik debljine tupe strane noža, filovati pripremljenim sirom, savijati i redjati u kružni kalup obložen peki papirom.
Posuti susamom i peći 25 minuta u rerni zagrejanoj na 200 stepeni.