Kuhinja i oko nje

Taman skinuh gips sa ruke, kad me zapade lanac.
Posle gipsa idem na fizikalnu terapiju da važniju ruku vratim u normalu, a posle sporadičnog odsustvovanja sa bloga na glupiranje.
Drugarica učiteljica, naša draga Pinokio umesto prelepih ogrlica od fimo-mase, napravi lanac od pitanja
I to ne bilo kakvih, nego da opišemo sebe.
Naravno, prvo sam se pogledala u ogledalo.
I neću vam reći šta sam videla.
Nije lepo plašiti prijatelje.
I još povrh svega da poštujemo pravila, koja glase:
- Nemam pojma kako, ne volim pravila ako ih ja nisam postavila!
E, pa draga učiteljice, evo mojih sedam ( po mojoj slobodnoj volji tri poslednja dodata u skladu sa nepoštovanjem pravila) odgovora
1. Supruga – samo jednoj jačoj polovini
2. Mama – prvo svojoj deci, a posle svakome ko želi
3. Volim sve što je malo, kratko, lepo
4. Koračam polako jer mi je glava uvek u oblacima ili bar na drugom mestu od tela
5. Ne trpim laž, prevaru, igre na sreću i televiziju
6. Volim knjige, dan kad ne pročitam bar nekoliko stranica smatram izgubljenim
7. Po sili zakona sam domaćica, a kuvanje mi je hobi od ranog detinjstva
8. Zakopčana, i bukvalno i prenos(ivo)no
9. Ne volim da pričam
10. Plašim se zmija, zubara i zluradih ljudi

Sledeći deo zadatka je malo teži, jer su mnogi blogeri na čijim blogovima rado provodim vreme već prozvani, pa moja lista izgleda ovako
1. Phedredelaunay
2. Vastag
3. Cicilly
4. Patos
5. Malaino
6. Andrijana
7. Dusa
8. Pricalica
9. Nervozni
10. Kaleidoskop

Nadam se da ćete biti zadovoljni, a ako do sad niste „umrli od gladi“, strpite se još malo. Kuvaćemo ponovo.

Učini mi se ponekad

Cilik tvog smeha

Od srednje zvezde

Iz kola Velikog medveda.

Hteo si...

Da postanem cvet.

Da ukrasiš herbarijum svojih snova.

Nisam želela...

Jer ti nisi hteo

Da budeš bela stranica

Za osušeni stručak

Mog zaborava.

- Izlet u SF -
Dijabolični sedamnaesti spiralni sekund zatekao me u redu.
Lebdeći kraj nadrndane 45 iz Kasiopejine, krajičkom antene spazih neobičan naziv: Antikvarnica.
Red ispred Energane se odužio, pa odlučih da jedan od slobodnih perceptora iskoristim za izlet u nepoznato.
Sve informacije su bile obeležene neobičnim pojmovima. Odlučih se za onu koja je nosila oznaku
- Beograd početkom 21. veka -
Prva informacija koju primih zateče me nepripremljenu.
Kolektor informacija bio je moj daleki predak.
Ljudi koji su naseljavali ovu oblast bili su podeljeni na dve vrste.
I to prema načinu kretanja.
Većina se kretala na četiri točka i komunicirala uz pomoć visoko frekventnih zvukova i gestova koje su pravili prstima – pretečama naših antena.
Kretanje im je bilo usmereno belim znacima na sivoj podlozi, ali poneki, izgleda napredniji primerci, obitavali su i na zelenim površinama i uzvišenjima koja su bila namenjena onoj drugoj vrsti.
A ta druga vrsta...
E to su tek bili čudaci!
Kretali su se haotično, koristeći noge – preteče naših trotineta i držeći bar jedan pipak na mestu koje bih nazvala receptorom za zvuk.
U isto vreme zvuke su ispuštali na sasvim neprihvatljiv način – mogli su ih čuti svi koji su u blizini.
Njihova traka za kretanje bila je za stepen-dva iznad one koja je usmeravala točkaste.
Da li zbog zaštite, ili da pokaže da su izdvojeni, ostalo je nedorečeno.
Ponekad su se putevi ove dve vrste ukrštali, pa su ta mesta bila posebno označena.
Treperavim svetlima i širokim belim prugama, ali bilo je i dosta pokušaja da se ta mesta zaobidju.
Što je dovodilo do nepredvidivih posledica.
Na samom kraju ovog čipa videh da je, izgleda, postojala i neka prelazna varijanta izmedju ove dve vrste.
Kretala se na dva točka koristeći energiju nogu.
Njihove staze bile su obojene crveno i obeležene crno-žutim graničnicima.
U daljoj potrazi za izvorima njihove mentalne energije, saznah da su je crpli iz knjiga, filmova, pozorišta, blogova...
A izgleda da im to nije bilo dovoljno, pa su energiju za kretanje dobijali iz hrane.
Eh, stvarno su bili primitivni!
Ko bi još danas poželeo da napravi

SALATA MIMOZA

Potreban materijal

v jaja - 4 barena
v krompir - bareni 4 komada
v kačkavalj 200 gr
v praška šunka 200 gr
v šargarepa 2 veće
v majonez 400gr
v so po ukusu

Način pripreme
Namirnice se rendaju u slojevima:
2 krompira
majonez
2 belanca
1 šargarepa
majonez
100 gr šunke
majonez
100 gr sira
majonez

Ovaj postupak se ponovi još jednom, a odozgo se narendaju sir i žumanca.

Jutro je bilo sivo.

Pomalo namrgodjeno, pomalo uvelo.
Baš pravo oktobarsko.
Kafa je mirisala isto kao jučerašnja.
Obukoh haljinu sećanja.
I ona beše siva.
Otvorih nekoliko fiočica.
Da pronadjem boje za ovaj dan.
Malo žute.

Da miriše na dunje.
Malo zelene.
Da osveži sećanje na prolećne livade.

Malo plave.
Za podlogu na kojoj ću nacrtati nasmešeno Sunce.

Pregršt paperjasto-bele.
Da oblaci mirnije plove i lepše oblike tvore.

Za kraj ostavih ružičastu.

Za zavesu kroz koju ću gledati.
Sivo jutro koje raste u dan obojem dugom.

A uz takav dan najbolje prija

PIJANI KOLAČ SA BRESKVAMA


Potreban materijal

v Breskve 1 kg
v Šećer-kristal 150 gr + 150 gr
v Konjak ( rum, brendi ) 50 gr
v Brašno 2 nepune šolje
v Jaja 2 komada
v Puter 150 gr
v Prašak za pecivo 2 kašičice
v Vanilin-šećer 1 kesica
v So na vrh noža
v Limun-rendana korica 1 kašičica
v Slatka pavlaka (za šlag) 250 gr


Način pripreme

Breskve oljuštiti, očistiti od koščica, pa jednu polovinu iseći na kockice, a drugu na kriške.
U činiji izmešati 150 grama šećera, konjak i kockice breskve. Ostaviti na sobnoj temperaturi oko dva sata, a potom izvaditi breskve i ostaviti da se ocede.
U dubljoj činiji izmešati brašno, so i prašak za pecivo, pa dodati puter isečen na listiće. Mutiti mikserom oko 2 minuta.
Kada se masa ujednači dodati jedno po jedno jaje, vanilin-šećer, 150 grama šećera i koricu limuna.Mutiti oko 2 minuta pa dodati sok u kome su bile breskve i ponovo ujednačiti masu.
Dodati komadiće breskve, lagano izmešati i sipati u četvrtast, pomašćen i brašnom posut pleh. Poravnati širokim nožem i peći oko 20 minuta u rerni zagrejanoj na 225 stepeni.
Prohladiti, izvaditi iz pleha i seći na kocke željene veličine. Neposredno pred služenje, na svaku kocku staviti puslicu od šlaga i nekoliko kriški rashladjene breskve.

Za one koji možda prvi put čuju ovu reč:
Zgubidan = niš’korist
Ili, po savremenijoj interpretaciji:
Jok, samo sjedim!
Vaspitanje je vrlo rastegljiv i čudan pojam.
Dok ne dobijete svoju decu niste ni svesni koliko se u nekim situacijama ponašate kao Vaši roditelji, a kada vaša deca poodrastu i počnu da se ponašaju slično morate odlučiti da li da plačete ili da se smejete.
S obzirom na zdravstvene probleme koji me prate ovih dana, prinudjena sam da vreme uglavnom provodim u polulužećem položaju koji dozvoljava vrlo malo aktivnosti, pa tako zaradih onaj gorepomenuti atribut.
Koliko god nas obaveze, dužnosti ili nezavršeni poslovi povremeno gušili i prisiljavali da pomislimo:
- Eh, da mi je da ceo dan provedem lenčareći!
Kada dodjete u takav položaj brzo Vam dosadi.
Pa počnete da smišljate veštine kojima biste ispunili vreme.
Ne kaže zabadava kineska poslovica:
- I dragom kamenu je potrebna vešta ruka majstora.
Pa tako ja smislih da je veština koja mi nedostaje – vezivanje pertli jednom rukom.
Dok vežbam,Vama najtoplije preporučujem da ostavu sa zimnicom, u očekivanju kraja oktobra kao idealnog za ostavljanje kupusa, popunite i teglicama iz kojih će se smeškati


AJVAR OD ZELENOG PARADAJZA

Potreban materijal
v Zeleni paradajz 1 kg
v Ren 100 gr
v Senf 100 gr
v So 1 kašičica
v Ulje 6 kašika
v Sirće 2 kašike
Način pripreme
Samleti paradajz i ostaviti da se ocedi najmanje 12 sati.
Ren izrendati i izmešati sa senfom i sirćetom, pa sjediniti sa ocedjenim paradajzom. Posoliti, dodati ulje i dobro promešati (mikser, brzina 1). Sipati u tegle, povezati celofanom i čuvati na hladnom. Služiti kao prilog uz sve vrste pečenja ili namaz za sendviče.

Rastezali su se i blještali letnji dani.
Baš kao sveže oprani čaršavi na štriku u zadnjem dvorištu.
Dočekana je sa nestrpljenjem i neverovanjem.
Posle mnogo godina nedočekanih nadanja, čežnjivih pogleda, sažaljivih osmeha...
Stigla je na ovaj svet uz par jauka i stisaka ruku.
Oglasila se plačem.
Zvonkim, čistim glasom prvorodjene kćeri.
Stavili su joj srebrnu kašičicu u usta i spustili u majčino naručje.
Njena prva biser-suza.
Nizali su se dani, ponekad bežeći uz stepenice, ponekad se kotrljajući niz proplanak.
Nizale su se noći, ponekad tiho ploveći na ćilimu od oblaka, ponekad sedeći na vrhu zapenjenog talasa koji je udarao o kamenitu obalu.
Mahala je brodovima, pravila kolače od peska, oblačila lakovane cipelice nedeljom popodne.
Nizali su se biseri na djerdanu.
Bio je visok, crnpurast i nosio je naočare. Voleo je knjige, šetnje pored obale i brodove.
Sreli su se na hladovitoj stazi zastrtoj iglicama pinjola.
Pružili ruke jedno ka drugom, šapnuli maestralu tajnu skrivenu u očima i...
Rastali se.
Njena druga biser-suza.
Nizali su se dani, prečesto obojeni tmurnim oblacima, preretko ušuškani u miris oleandera.
Nizale su se noći, prečesto pevajući tužnim glasom zaborava, preretko odevene u madjioničarev plašt posut zvezdama.
Mahala je brodovima, plela male bele košuljice, oblačila sve šire haljine.
Bio je visok, plav, sa očima boje mora. Voleo je neobuzdane sedeljke, pivo i lepe devojke.
Sreli su se užarenog dana u parku ispred bolnice.
Pogledali se, nasmešili i nastavili svako svojim putem.
Ona sa malim zavežljajem u naručju, on u pratnji zvižduka popularne melodije.
Brodovi su plovili praćeni galebovima i oblacima, dani su oblačili vetrovite haljine, noći pevale glasom Meseca razbijenog smrznutim grudvama.
Ledeni glasovi i vrele misli, penušavi talasi i uzaludni uzdasi, vijugavi putevi u lavirinte zatvoreni, putokazi maglom prekriveni...
Njena poslednja biser-suza.
U obliku ključa koji otvara zlatne rajske dveri.

Volim jesen.
Jutra koja tiho i mazno ispunjavaju prostor

Lišće koje boju Sunca daruje zemlji

Korpe ispunjene zrelim plodovima

Biljke koje se tek spremaju da cvetom razbiju sive dane

Veseli splet boja i mirisa

Kapi kiše koje šapuću nežne reči

Ono što ne volim, pa i ne slikam, su bakterije, virusi i ostali triM ( multi, mini, mikro) elementi, koji zaposednu svaku ćeliju i smeste me u krevet na par dana.
Pa kada odluče da se odsele povedu me na mesto sa kog ću poneti još neke uspomene.

Do sledećeg čitanja, perite ruke pre jela, pazite kako hodate, a
ako ste se umorili od ljuštenja paprika, iskoristite neku za pripremu



JESENJA SALATA

Potreban materijal
v Plavi patlidžan 3 komada (oko 400 gr)
v Paprike 6 komada
v Paradajz 2 komada
v Ulje-suncokretovo 8 kašika
v Ulje-maslinovo 2 kašike
v Beli luk 4 čena
v Peršun-list 1 kašika seckanog
v Sirće-vinsko 3 kašike
v So po ukusu
Način pripreme
Paprike ispeći i očistiti. Ostaviti da se ocede.
Plavi patlidžan oprati i naseći na kolutove debljine oko 0.5 cm. Posoliti i ostaviti da odstoji oko 30 minuta.
Beli luk i peršun iseckati i izmešati.
Zagrejati suncokretovo ulje i ispržiti plavi patlidžan. Pržiti oko 2 minuta sa svake strane, i slagati po obodu pliće činije. Svaki red posuti mešavinom začina i poprskati sirćetom.
U sredinu staviti paprike i sve ravnomerno preliti maslinovim uljem. Rashladiti i neposredno pred služenje ukrasiti svežim paradajzom.