Kuhinja i oko nje

Bio je vruć prvi avgustovski vikend.
Osveženje smo, kao i obično, potražili u okolini Beograda.
Uglavnom, sve je bilo uobičajeno.
Do nedelje popodne.
Pored baštenske česme uvek stoji kutija sa sapunom.
Nikada nismo pomislili da može da nestane.
Dok nam komšije nisu objasnile da, pored svetlucavih, svrake vole i predmete neobičnog oblika.
Skrenusmo poglede ka nebu u nadi da čemo ugledati svraku koja leti u oblaku sapunice

Ali, umesto nje pojavi se vesnik jeseni


Najavljujući dolazak

Hitrih, dugorepih

Koji se začudiše što na stablu šljive nema oraha, pa pozvaše društvo

Koje se osmehnu

Stidljivo prihvati ponudjeno

Pa reče dovidjenja

Jer sunce reče dobro veče sumraku
Druge goste, koji nisu pozirali, ponudismo hladnom večerom.

PUNJENI PARADAJZ

Potreban materijal
v Paradajuz 6 komada
v Jaja 2 komada
v Crni luk 1 manja glavica
v Beli sir 200 gr
v Peršun-list 1 kašičica seckanog
v Majonez 1 kašika
v Mileram 1 kašika
v Ljuta papričica 1 komad ( nije obavezno)

Način pripreme

Paradajzu odseći zaobljeni deo, pažljivo mu izvaditi sredinu i ostaviti da se ocedi.
Jaja obariti, žumanca ispasirati, belanca sitno iseckati. Crni luk sitno iseckati, preliti mešavinom milerama i majoneza i ostaviti da odstoji oko 15 minuta.
Sir izdrobiti viljuškom, dodati luk, jaja, peršun i iseckanu ljutu papričicu. Dobro izmešati i puniti ocedjeni paradajz. Ukrasiti po želji, rashladiti i poslužiti uz krekere.

Posvećeno svim članovima porodica V. i C. kojima sudjaje nisu podarile mogućnost da odrastu.

Leto se sklupčalo ispod starog oraha. Grane otežale od ploda čekale su zamah vetra ili mlatilice da travu obraduju niskom zveckavih loptica.
Bilo nas je petoro braće i sestara : Uroš, Sava, Gospava,Dunava i Dostana.
Na proplanku iznad kuće, nevelik šumarak bakarne bukve bio nam je igralište. Leti nam je pružao umirujući hlad protkan tišinom, zimi ledeno sklonište za naše kule i zamkove.
U proleće nam je darivao visibabe i kukurek a u jesen niz njegove obronke kotrljao se šapat opalog lišća.
Ograda male bašte naslanjala se na tri topole i jednu krušku za koju nam je deda jednom rekao da je kalemljena rukom nekog vojvode.


Uroš:

Moje najranije sećanje vezano je za baku. Malu, pomalo pogurenu ženicu koja nikad nije išla gologlava. Čije su ruke uvek bile zaposlene.
Ako nije plevila povrtnjak ili pažljivo nadgledala majku koja sprema ručak, vezla bi nešto za spremu: - Ako Bog i dobra sreća dade, obradovaće se ova kuća još nekim detetom. Pa ako bude žensko...valjaće!
U zimskim večerima, sedela bi pored peći, na tronošcu koji je deda specijalno za nju napravio i plela džempere od grube, nebeljene vune.
I skoro uvek je ćutala. Jer, za priče je bio zadužen deda.
Svima ostaliima jedino zaduženje u takvim večerima bilo je da ga slušaju.
Sava se rodio jedne letnje večeri.
Majka, nagnuta nad škrinju sa brašnom, stavila je ruku na krsta i tiho prozborila:
- Eh, izgleda da je ovaj rešio da nas ostavi bez hleba za večeru!
Baka je uzela bošču sa čaršavima, poslala dedu da dovede komšinicu Natu a tatu i mene blago izgurala iz kuće:
- Mislim da večeras vas dvojicu čekaju ovce da sa vama podele san.
Mali kmečavi zavežljaj koji nas je sledećeg jutra dočekao dobio je ime Sava.
Malo zbog reke u koju se ulivala ova naša, malo zbog prosvetitelja Nemanjića.
I ličio je na oboje.
Skakutav, prohodao sa devet meseci, radoznao, istraživački duh, rastao uz konje komšije Petra i knjige koje je učitelj Paja donosio iz Zagreba, Beča...
Gospava je stigla samo godinu dana kasnije.
Sa čupavom glavom i snenim očima boje bakarnih bukava.
Bledog lika i bezubog nežnog osmeha.
Deda je zamišljeno usukao levi brk i rekao:
- E, nazvaćemo je Gospava. Da se uda u grad i bude gospodja.
Baka se nasmešila, pogled uputila ka škrinji koja je bila skoro puna i kazala:
- Daće Bog da u zdravlju koristi ovu spremu i za svoje ćeri je dopunjava!
Tata i ja smo samo poljubili sićušno lice i otišli da plastimo seno. Sava je trčkarao, suviše mali da shvati da više nije u centru pažnje. Ili mu je bilo svejedno.

Sava:

Sećam se dana kad je došao komšija Petar. Na visokom konju, visoka, tanka prilika.
Iz levog ugla usana viri čibuk, a desni brk poskakuje od osmeha. U desnoj ruci drži uzde, a levom konop na čijem kraju trčkara ždrebe pokriveno prugastom ponjavicom.
Majka briše brašnjave ruke i širokim osmehom pozdravlja dragog gosta.
Deda iz velikog opletenog balona sipa Starku-rakiju staru 7 godina u zelenu flašu nepoznatog porekla sa pampurom od kukuruznog klipa, a baka iznosi čokanjčiće i vruće uštipke.
Otac izlazi iz štale, u levoj ruci nosi kanticu sa skorupom, u desnoj plehani tanjir sa sirom.
Komšija Petar pušta uzde, skače na zemlju i predaje mi u ruke onaj konop na čijem je kraju ždrebe:
- Mali čoveče, ovo je tvoja Arka!
Tog jutra se rodila moja ljubav za ceo život.

Pamtim prohladno jesenje veče.
Otac i deda sede za stolom, ispijaju lagano čokanjčiće ocenjujući da li će ovogodišnja biti bolja od prošlogodišnje.
Majka i baka sede uz peć, svaka zabavljena svojim pletivom i u pola glasa vode razgovor koji nije namenjen dečijim ušima:
- Eh, blizu sam tridesete, mislila sam da ih više neće biti, ali evo već drugi mesec izostaje...
- Znači, u maju će nas biti još za jedno više!
Smeju se i mama i baka, onako prisno, kako to samo žene umeju.

Trešnje su već zarudele tog maja naredne godine kad je kroz širom otvoren prozor iz kuće podno proplanka dopro plač. Pa posle desetak minuta još jedan.
Stigle su moje sestre.
Deda se zamislio, pa počeo glasno da veze:
- Neka se prva zove Dunava. Da kao reka teče kroz život i stigne do ušća. Da je ne zaustave ni pesak sećanja ni kamenje.
Druga je sestra bila bez imena do sutradan.
Vidno iscrpljena majka je kazala:
- Ovu ćemo nazvati Dostana. Da završi niz koji smo započeli pre dvanaest godina.


Uroš :


Čudna je bila ta godina. Stizali su glasovi da crno svetlo dolazi sa severa. Da vri i kulja zlo iz ogromnog kotla mržnje.
Nisam verovao.
Taman sam ispod oka počeo da posmatram Ružicu, učiteljevu ćerku koja je uvek imala najlepše pletenice i trake koje joj je tata donosio kad se vraćao iz Zagreba.
Ružica se smeškala, spuštala pogled, vazda zabavljena nekom knjigom ili vezom.
A onda, poput zida koji se ruši ni zbog čega, moj svet je potonuo.
Glasovi su postali suviše glasni, tata je, sa još par komšija često do duboko u noć,
sedeo u dvorištu, pogleda uprtog u prazno, razgovarajući tako tiho da ih ni trava nije mogla čuti.
Majka je sve češće odlazila na livadu koja je bila porodično groblje, plevila travu i milovala krstove pokretom koji kaže:
- Izgleda da ćemo se uskoro sasvim rastati.

Leto je doplovilo, sasvim ravnodušno, a do nas je stigao glas koji je zaledio pogled i ocu i majci.
Tetka – očeva sestra i tetak – prerano osedeli Gospodin financ u penziji, zajedno sa ćerkom – tek svršenom gimnazijalkom, otpremljeni su u logor. Nadaju se da će biti internirani u Srbiju.
Nedugo zatim, jedne kišne večeri, nepoznata ruka je zakucala na naš prozor, a glas iz tame je promuklo progovorio:
- Od sutra i ovde počinje čišćenje. Ako mislite dobro sebi i deci, zbeg je pravo rešenje.

- Ne mogu se potucati po šumama sa petero nejači – kazala je majka,
A otac se složio:
- Pa bolje kroz logor otići u Srbiju nego vukovima omastiti brke.
-
Jutro smo dočekali obučeni u nedeljna odela.
Gospava je oko struka vezala jedan od peškira iz spreme koja je trebalo da joj obezbedi put da postane gospodja, a sestrama je u kosu uplela po traku,jednu od onih finih koje joj je poklonila učiteljeva ćerka.
Majka je u korpu stavila hleb od juče i kanticu mleka.
Tata je ispio čokanjče, one starke koja je sada brojala već desetu godinu i seo na divan.
Došlo ih je trojica.
Dva seljanina, poznanika i jedan sa čudnom kapom na glavi. Nepoznat.
- Ponesite samo hranu za jedan dan.
I tako smo otišli.
Sa još nekolicinom iz sela.
Do prihvatnog logora.
Gde su nas podelili.
Prvo na muške i ženske.
Pa na decu i odrasle.
Gospava, vodeći za ruke Dunavu i Dostanu, otišla je sa grupom dece.
U Jasenovac.
Otac, Sava i ja ostadosmo u grupi odraslih, radno sposobnih.
Otišli smo u Nemačku.
Iz koje se otac nije vratio.
Majka je sa radno sposobnim ženama prošla kroz radne logore.

Vratio sam se na kućni prag, ojačao. Ali večito nemiran.
Seljakao sam se, menjao zanimanja.
Pod starost, ugnezdio sam se blizu brata Save koji je ostao veran svojoj prvoj ljubavi.
Gajio je konje. Prelepe, plemenite životinje.
Uz koje sam i ja nalazio mir i zadovoljstvo.

Majka je uspela da nekako zaleči rane i ponovo se uda.
I da rodi tri ćerke.
Nadu, Borku i Dušicu.
Samo sam jednom čuo da je kazala:
- Oprosti mi Bože, ako je moja greška što detetu dadoh ime Dostana.
Da li je njen život cena koju sam platila da bih ove tri podigla?



A onda je ponovo počelo.
Nisam čekao glasove. Ni dojave. Ni pritajene pucnje.
Došao sam.
Da budem bliže onima kojih nema.


Zapisano jednog leta, devedesetih godina dvadesetog veka.
Kada je ogrnut plaštom straha, noseći zavežljaj sećanja, pri kraju svog životnog puta, baš kao i na počeku, na prolasku kroz Beograd, ovu priču izgovorio jedan od mojih rodjaka.

Ili Etida za četiri ruke, ali bez klavira.
Ustvari i bez muzike.
Samo sa malo nerviranja, smeha i pranja sudova.
Pretpostavljam da ste već apsolvirali, ako ne i diplomirali temu o mojim neposlušnim kućnim aparatima. I da, kao i svaki verni čitalac, očekujete rasplet.
Nakon višednevnog natezanja, studiranja prospekata, premeravanja, moja jača polovina i ja postigosmo dogovor o kupovini novog frižidera.
On lupi šakom o sto i reče:
- Ovaj il’ nijedan!
Ja na tren zaboravih da sam neodlučna vaga, pa lupih pogledom po slici na prospektu i sa odobravajućim osmehom replicirah:
- Taj!
Sam čin kupovine obavismo brzo, pa se samo značajno pogledasmo kad nam rekoše da je rok isporuke do sedam dana.
Stigosmo kući taman na vreme da odgovorimo na telefonski poziv.
- Molimo vas budite kod kuće sutra pre podne, dostavićemo vam frižider.
- Hvala, hvala! Bićemo tu.


Da ne bude zabune ovo je slika iz prospekta, za popunjavanje se morate pobrinuti sami
Napravismo nekako mesto da se novi aparat oseća dobrodošao kad stigne i predjosmo na rešavanje problema pranja sudova.
Mašina, kao manje neophodna čeka neko bolje vreme za zamenu, ali srećom Vodovod više ne igra skrivalice sa vodom.
Sa obe ruke ispiram sudove, stavljam u mašinu, jača polovina levom rukom pridržava dovodno crevo a desnu drži na ventilu za dovod vode.
I pri tome je gleda onim „Nemoj glavom ( pumpom ) da se šališ“ pogledom.
Ako, ne daj Bože, ponovo uobrazi da je Nijagara.
U medjuvremenu, Salvatore Adamo nam peva Tombe la neige, a u rerni se peče

ŠPANSKA PITA
Potreban materijal

v jaja 4 komada
v salama 100 gr
v kiseli krastavci 3 do 5 komada
v kačkavalj 150 gr
v mleko 1 šolja
v ulje ½ šolje
v brašno 1 šolja
v prašak za pecivo 1 kesica

Način pripreme

Umutiti jaja sa mlekom i uljem, dodati brašno pomešano sa praškom za pecivo. Kada se masa ujednači dodati sitno iseckane krastavčiće, salamu i polovinu narendanog kačkavalja. Peći na 225 stepeni oko 20 minuta. Vruću pitu posuti ostatkom kačkavalja i iseći na kocke željene veličine.
Napomena: 1 šolja je 2 decilitra, a u letnje vreme kiseli krastavci se mogu zameniti seckanom paprikom
Poslužiti toplo uz mlečne proizvode ili pivo.

... vezeni peškiri...
Talas pozitivne energije, radosne osmehe, reči utehe i podrške, ljubav u svakom obliku...
Posej seme lepote, posadi drvo lepe misli, trasiraj put nade...

 

 

Započeše moja blog-sestra

i drugar Baladašević,

 

ja samo nastavljam.

Za sve kojima nešto znači.

NOVA LJUBAV


Počela sam da volim
U jedno proleće,
Jednog juna u sivo praskozorje.
Počela sam da volim
Jednog maglovitog svitanja
U tamnim senkama
Tek ozelenelih višanja,
Pokraj obale kamenja
U kapima rose na vlatima
Žegom sparušenih trava.
Jednog juna u sivo praskozorje
Prestala je kiša tuge
Iz natmurenih oblaka straha
Nestale su senke bola,
Procvetale su ruže mirisne sreće
Jednog juna u sivo praskozorje
Zavolela sam tebe...

Posebna oslikana posveta za sve ovde meni drage ljude

Gde?
Provedoh ovaj poslednji julski vikend u Beogradu.
Što zbog tužnih, što zbog lepih dogadjaja.
Ali, nije to teme ove priče.
Budući da mi televizija nije omiljena razbibriga, izvor informacija, drugarica sa kojoj pijem popodnevnu kafu, uglavnom nemam pojma šta je i u koje vreme na programu.
Ali, kao većina razumnih ljudi, verujem da je program prilagodjen svim uzrastima, ukusima, interesovanjima...
Petak popodne, oko 17 časova.
Moja jača polovina očekuje prenos nekog sportskog dogadjaja. Da čekanje brže prodje, daljinski radi punom parom.
Ulazim u sobu noseći kafu i bacim pogled na ekran.
Na programu nacionalne televizije film ( ili serija, nisam sigurna ) sa crvenom oznakom u uglu na kojoj piše 14. Nije preporućljivo za mladje od četrnaest godina.
Poruka?
Dragi roditelji, ne družite se sa svojom decom uz televiziju?
Nedelja, oko 14 časova.
Vreme kada se završavaju pripreme za nedeljni porodični ručak.
Čekajući drage goste, zauzimam mesto ispred televizora.
Ponovo se daljinski zaustavi na programu nacionalne televizije.
Ovaj put, mala crvena oznaka na ekranu upozorava da nije preporučljivo za mladje od dvanaest godina.
Poruka?
Draga deco, spremajte vi ručak, da roditelji na miru odgledaju program koji nije za vas!?
Draga nacionalna televizijo, u kom pravcu nas usmeravaš?
Ako te do sada niko nije obavestio, evo ja ću:
- Naša nacija koja vapije za povećanjem nataliteta, nikako nije zaslužila da oduzimaš mogućnost roditeljima i deci da ponešto zajedno odgledaju, prokomentarišu, nauče...
Ili da ti stavimo veliku crvenu oznaku nije preporučljivo za one od 0 – 100!
Ako televizijski program ne prija, za vruće letnje dane, pravi izbor je


HLADNO PREDJELO

Potreban materijal
v Tikvice 2 komada
v Jaja 1 komad
v Brašno 2 kašike
v Kisela pavlaka 2 kašike
v Beli sir 1 kriška ( oko 200 gr )
v Paradajz 2 komada
v Krastavac 1 komad
v Peršun-list 1 kašika seckanog
v Bosiljak ¼ kašičice
v Origano ¼ kašičice
v So po ukusu
v Ulje za prženje
Način pripreme
Ispohovati tikvice i slagati na papirne kuhinjske ubruse da se odstrani višak masnoće.Ohladjene premazati kiselom pavlakom.
Paradajz i krastavac iseći na kolutove, sir na manje komade. Na tanjir staviti tikvice, kolutove paradajza i komadiće sira. Posuti mešavinom začina i ukrasiti kolutovima krastavca.
Poslužiti hladno uz integralno pecivo.

Ne volim politiku. Ni u jednom obliku.
Zaobilazim je u širokom luku.
Nekad plesnim korakom, nekad sprintom.
Ali, malo, malo pa me sustigne.
Na najneočekivanijim mestima.

- Dobro jutro, molim vas jedan hleb i jedan burek sa zeljem.
- Dobro jutro, videste li kako sklepaše Karadžića? Ima samo sa sirom.
- Dobar dan, komšija da li su gotove moje cipele? Znate, one teget što je trebalo promeniti flekice.
- E, komšika šta mislite jel’ mu ono prava brada? Biće sutra, nisam stigao.
- Dobro veče, dve kafe i dve porcije sladoleda.
- Dobro veče, evo odmah. Zapaziste li one izdajnike?
E, pa neću bre!
Dosta više!
Evo, izvol’ te

A ja ću sladoled jesti kod moje kuće. Onaj kakv mi je pravila mama kada smo polomili termos, pa nismo mogli da ga donosimo iz poslastičarnice.

MLECNI SLADOLED

Potreban materijal


· Mleko 1 litar
· Šećer kristal 300gr
· Jaja 5 komada
· Vanila 1 šipka


Način pripreme

Staviti mleko, šećer i vanilu da prokuvaju. Dva cela jajeta i tri žumanca umutiti, pa polako sipati u provrelo mleko uz stalno mešanje. Ostaviti masu da se dobro ohladi,najmanje 3 časa, pa zatim mutiti u ledenom kupatilu još 15-20 minuta.

Po želji dodati različite arome :

Malaga - 100 gr suvog groždja i čašica ruma
Čokolada –100 gr čokolade u prahu i50 gr čokoladnih mrvica
Grilijaš –100 gr prženih lešnika i 100 gr karamelizovanog istucanog šećera
Kesten –150 gr kesten pirea i 50 gr čokolade u prahu

VOCNI SLADOLED

Potreban materijal


· Šećer kristal 1,5 kg
· Voda 1 l
· Voće po izboru 750 gr
· Belanca 2 komada


Način pripreme

Šećer i vodu staviti da prokuvaju uz stalno mešanje. Kada se šećer u potpunosti istopi, skinuti sa vatre i mešati dok se ne ohladi.
Dodati ispasirano voće i belanca pa dobro izmešati. Sipati u dubok plastični sud i ostaviti u zamrzivaču 30 minuta, pa ponovo mešati. Ovaj postupak ponoviti još tri puta, a zatim sladoled sipati u posude za služenje.

Stigosmo do još jednog slavlja.
Sasvim posebnog.
Koje pokazuje i dokazuje da ništa nije slučajno.
Danas slavi rodjendan
Jedna široka, rajska duša.
Pleše kao vila na zraku mesečine
Misli srcem
Osmehom budi ljubav
Oslikava vreme bojama radosti...
Ova slika nek’ ti kaže


Kad ja ne umem drugačije.

u svakoj je po jedan poljubac

Na današnji dan pre tačno jedne godine, jedna Vaga je odlučila da krene u neistraženi svet bloga.
Pokušajem da virtuelnom svetu približi čar domaće kuhinje koja polako gubi trku sa fast food-om i ostalim novotarijama.
Koliko je pokušaj uspeo, vi ćete mi reći.
Ono što ja sigurno znam jeste da mi je ova odluka donela jednu od najvećih radosti u životu. Stekla sam blog-sestru.
Onaj ko je odrastao kao jedinče, razumeće.
Onaj ko je ima sestru ili brata, shvatiće.
A svi ćete se, nadam se zasladiti tortom


VOLIM TE NAJVIŠE
-I JOŠ MALO VIŠE-



Potreban materijal
· Jaja 18 komada
· Brašno – oštro 6 kašika
· Šećer-kristal 18 kašika
· Badem 300 gr
· Maline 500 gr
· Kesten pire 500 gr
· Puter 250 gr
· Slatka pavlaka 500 gr
· Šečer – prah 400 gr
· Čokolada za kuvanje ( bela) 200 gr
· Rum 6 kašika


Način pripreme

Badem poparite vrijućom vodom, oljuštite, osušite i sameljite na vodenici za orahe.
Pripremite veliki četvrtasti pleh (veličine pećnice) premažite ga tanko puterom i pospite prezlom od keksa.
Napravite 3 kore od po 6 jaja,6 kašika šećera u ktistalu, 2 kašike oštrog brašna i 100 g badema.Pecite ih po 12 minuta na 225 stepeni, i svaku uvije u vlažan salvet.
Maline pomešajte sa 100 gr prah šećera.Slatku pavlaku umutite sa 50 gr prah šećera, a
Kesten pire sa puterom i 250 g prah šećera.
Kada se kore ohlade poprskajte ih rumom i tanko premažite filom od kestena i na dužu stranu stavite red malina.Formirajte rolate i složite ih tako da poprečni presek ima oblik deteline.
Čokoladu omekšajte na pari i izmešajte sa 100 g šlaga pa premažite celu tortu.Ukrasite ostatkom šlaga.

 

Na zahtev mnogobrojnih gostiju, a zbog nepovoljnih vremenskih uslova, vatromet je pre ponoći.

Uživajte!

Na početku par činjenica za lakšu plovidbu kroz ostatak teksta.
Ovo je bila emisija ( možda je još uvek, ne slušam radio odavno), Radio-Beograda, svakog dana, tačno u podne.
Monotoni, nazalni glas spikerke, obeveštavao je o vodostaju na rekama koje protiču kroz našu zemlju.
Bio je to svojevrstan čas geografije, mada mi nije bilo jasno zašto je nekome potrebno da zna da li je Sana kod Sanskog Mosta u opadanju ili Nerodimka nadolazi.
Momentalno, bar se meni čini, sve reke su u opadanju.
A ako se sećate one moje mašine za pranje sudova koja je preuzela ulogu Nijagarinih vodopada, obrnula je ćurak naopako.
Sada glumi Saharu.
Frižider, koji se svojski trudio da mi prikaže čari letovanja u Dubai-hotelu sa zatvorenim ski centrom, postao je pristalica pokreta za očuvanje glečera. Pomenutom paru pridružio se i gradski vodovod.
Malo, malo pa nestane vode.
Sudovi za pranje poskakuju u ritmu
„Žica, žica, drma mi se kabanica“
A moja jača polovina i ja vodimo borbu oko izbora novog frižidera.
Da sam sujeverna verovatno bih rekla:
- „Ko me kleo, nije dangubio!“
Ali, pošto nisam, zadovoljiću se jednom od mojih omiljenih izreka:
- Dosta zabave, ajd’ sad u kuhinju!

LESKOVAČKE BOMBICE

Potreban materijal

v Juneće meso-mleveno 600 gr
v Ulje 50 gr
v Mineralna voda-gazirana 50 gr
v So po ukusu
v Biber-beli- mleveni ¼ kašičice
v Ljuta aleva paprika 1 kašičica
v Prašak za pecivo ½ kašičice
v Ljuta kobasica 1 komad
v Sir-trapist 100 gr

Način pripreme

U dubljoj činiji izmešati suve začine, naliti kiselu vodu i ulje, pa dodati meso. Mesiti dok masa ne postane ujednačena. Ostaviti u frižideru najmanja 1 sat.
Kobasicu iseći na kolutove debljine oko 0.5 cm a trapist na kockice.
Rashladjeno meso podeliti na 16 jednakih delova, utisnuti u svaki po kolut kobasice i komadić sira, pa vlažnim rukama formirati loptice.
Peći na roštilju uz stalno okretanje i poslužiti toplo uz sir i seznske salate.

Ako dodate jedno m na kraj druge reči dobićete naslov popularne pesme grupe Magazin. Lepe, pevljive, vrlo aktuelne za ovo vreme raspusta, odmora...
Ali, ovo nije priča o muzici.
Ovo je priča o tri kofera.
Pre desetak dana pitaju nas prijatelji S. možemo li im pozajmiti kofer. Iskrsla im mogućnost da otpituju na par dana, ali stari kofer im postao neupotrebljiv, a za novi nemaju para.
Naravno, uz potvrdan odgovor, kaficu i par lepih, lakih reči, ispratismo naš kofer. Poželesmo mu sretan put, podsetismo ga da se javi kad stigne i pošalje neku lepu razglednicu.
Dva dana po odlasku kofera (javio se, lepo stigao, lepo se smestio, uživa na polici), sin se vraća kući i objavljuje da će par dana provesti sa društvom na odmoru. Samo da mu damo kofer, ostalo će on sam obezbediti.
Kako je dotični kofer-jedinac već na odmoru, pozvasmo M. – sinovljevu tetku, sestru moje jače polovine. Da pitamo može li nam pozajmiti svoj.
Naravno, tetka ne može bratancu-jedincu odbiti ništa, pa kofer stiže. Zajedno sa lepim željama i nešto gotovinske potpore. Spakovasmo, ušuškasmo, izljubismo sina i ispratismo uz obavezne reči upozorenja. ( Eh, baš su ti roditelji ponekad veliki smarači!)
Sin lepo putovao, smestio se, uživa. I javlja da će neplanirano ostati par dana duže. Nema problema, samo nek uživa.
Ali, tetka M. putuje za dva dana. Treba da se spakuje. Nema veze, pozajmiće kofer od svoje prijateljice J.
Ne znam za kada je prijateljica J. planirala odmor i putešestvije, ali se iskreno nadam da je to u vreme kada će se prijatelji S. vratiti. Da pozajmimo ženi kofer.
A uz kofer i lepe želje nešto čime će zasladiti tople dane.

MEDINA PITA

Potreban materijal
v Jaja 8 komada
v Šećer-kristal 8 kašika
v Brašno- oštro 6 kašika
v Kakao-prah 2 kašike
v Limun-kora 2 kašičice narendane
v Mleko 1 l
v Med 6 kašika
v Brašno-meko 3 kašike
v Gustin 2 kašike
v Vanilin-šećer 2 kesice
v Čokolada 50 gr
v Puter 200 gr

Način pripreme
Umutiti čvrst sneg od 4 belanca, dodati 4 kašike šećera, jedno po jedno 4 žumanca i jednu kašičicu narendane kore limuna. Kada se masa ujednači, lagano umešati 3 kašike oštrog brašna i kašiku kakao-praha.
Sipati u pravougaoni pleh veličine 24x38 cm obložen peki-papirom, poravnati širokim nožem i peći 12 minuta u rerni zagrejanoj na 220 stepeni.
Prohladiti i po dužini preseći na pola. Drugu koru pripremiti na isti način.
U hladno mleko sipati mešavinu mekog brašna i gustina i uz stalno mešanje kuvati na laganoj vatri. Kada se masa zgusne dodati vanilin-šećer i med i kuvati još oko 5 minuta. Ohladiti mešajući pa dodati umućen puter.
Ujednačiti smesu i nafilovati prohladjene kore. Preliti rastopljenom čokoladom i ohladiti u frižideru.
Seći na kocke željene veličine i poslužiti uz rashladjene sokove.

Postoji u svakom danu
Jedan trenutak kada prestanu svi zvuci.
Trenutak u kome se pogled zaustavlja na praznom.
Kada ništa ne miriše.
Kad svaki dodir lebdi nad nedodirnutim.
Jedan trenutak, vanvremenski.
Trenutak za šesto čulo.
Kad vetar prestane da šapuće krošnjama.

Kada se svetlost sakrije u nečija krila.

Kad ljubav ne miriše na majske ruže.

Kada je dodir lakši od leptira.

Trenutak u kome andjeli nadleću naše duše.

Pretpostavljam da većinu ovde prisutnih zbunjuje naslov. Ali iza njega je priča. Obeležje nekih odrastanja.
Onaj deo mene koji je porastao, živeo je u vreme kad „fast food“ nije bio ni u pelenama. Bar ovde kod nas.
Kada je doručak, kao najvažniji obrok, bio sastavljen od hleba, džema, meda, masti i aleve paprike, mleka, sira i ponekad jaja.
Postojale su i šunke, slame, parizeri... pravljeni od pravog mesa. Bez dodataka za lepotu i svežinu. Ali, nisu bili dostupni većini.
Čak ni onima koji su bili zaposleni. Radili od „sedam do tri“. Sa pauzom da na brzinu progutaju neki zalogaj. Ako posao dozvoli.
Iz tog doba potiče i pojam „štedljivog jela“. Jela, koje, ako preostane, može dobiti novi oblik i ukus za sutrašnji doručak ili ručak.
Jučerašnji hleb je dobijao novu odeću i ime:
Prženice, koh od starog hleba, udrobljeno mleko, prezle...
A pire-krompir je završavao kao savršen doručak, zvan

PRŽUNI OD KROMPIRA

Potreban materijal
v Krompir-pire 300 gr
v Brašno-pšenično 150 gr
v Griz-kukuruzni 4 kašike
v Jaja 1 komad
v Prašak za pecivo 1 kašičica
v So ½ kašičice
v Ulje za prženje

Način pripreme
Izmešati sve sastojke, pa kada se masa ujednači, prekriti je folijom i ostaviti u frižideru 40 minuta. Formitrati loptice veličine oraha, malo ih stanjiti i pržiti na zagrejanom ulju.
Poslužiti toplo ili hladno kao prilog uz mlečne proizvode.
P. S. Ne zaboravite: - Štedi se kad se ima -

Nacrtaj miris breskve na mom dlanu,
Bojom sna i nežnim pokretom.
Poljubi me.
Zaplovi rekom moje pesme,
U čunu od mesečine.
Poljubi me.
Zanjiši lišće mojih uspomena,
Blistavim osmehom bisernog sjaja.
Poljubi me.
Dodirni pogledom puteljak
Po kome hodi moja tuga.
Poljubi me.
Oživi sliku čiji se obrisi
Gube u zamršenim daljinama.
Poljubi me.
Samo još jednom.
Poljubi me.
Poljupcem zaborava.

Iliti, po naški, ista meta-isto odstojanje.
Što se statusa tiče, jeste nepromenjen.
I dalje sam udata, majka dvoje dece, stambeno obezbedjena, nezaposlena. Jednom rečju – domaćica.
Što se mete tiče, sinoć su je glumili beogradski komarci.
Gradski oci su došli do zaključka da se ova insektska populacija odveć namnožila, da su ptice koje se njima hrane verovatno sa drugog kontinenta, a da dve reke na čijem se ušću grad nalazi, neće presušiti samo da njima udovolje. I sproveli su akciju iz vazduha i sa zemlje.
Na „radost“ mnogobrojnih šetača na keju pored Dunava, tri aviona su u popodnevnim satima, besomučno nadletala i zaprašivala ova „pluća grada“.
Ponekad su se spuštali toliko nisko da su im krila doticala krošnje. ( Posle se svi čude zašto pojedini završavaju u reci.)
Pešačkom stazom se kretalo „bojno vozilo“ sa rasprskivačem, ubojitim rasterivačem šetača i nešto manje ubojitim sredstvom za uništavanje komaraca. Ko je uspeo da izdrži obe ove navale mogao je lepo letnje veče provesti uz reku, bez „samošamaranja“, pravljenja dvostrukih „akslova“ i „drapanja“.
Moja, odavno zvana „tus-traka“, malenkost ( ne smejuljite se ne pričam o težini ), hrabro je izdržala sve ove hemijske eksperimente i vratila se kući u jednom komadu.
Na radost gorepomenute populacije koja je sklonište potražila i našla u ulazu moje zgrade.
Uz poklik : - Stiže večera! – navalili su ne obazirući se na miris sredstva koje ima za cilj da ih uništi, a koji je moja odeća u velikoj meri upila.
Hvala vam, dragi „gradski oci“, nadam se da će sledeća gradska vlast biti malo više majčinska.
I odstojanje je ostalo isto.
Pročitate ( ili, nedajbože, preskočite) uvod i stignete do ručka.
Ovaj put iz serije pomalo zaboravljenih Nedeljnih ručkova za okupljanje porodice.


PILEĆI AJMOKAC

Potreban materijal
v Pileći bataci i karabataci 4 komada
v Zelen za supu 1 veza
v Začin od povrća 1 kašika
v Biber-zrno ½ kašičice
v Ulje 3 kašike
v Biber-beli mleveni ¼ kašičice
v Beli luk 2 čena
v Brašno 2 kašike
v Kisela pavlaka 100 gr
v Limun-sok 1 kašičica

Način pripreme

Očistiti zelen i zajedno sa piletinom staviti u lonac. Dodati začin od povrća, biber u zrnu i naliti sa 2 l hladne vode. Kuvati oko 40 minuta od momenta kad provri.
U plićoj šerpi zagrejati ulje, dodati brašno,ispasiran beli luk i beli biber, izmešati, pa naliti oko 100 gr prohladjene supe. Kada se masa ujednači dodati meso i kiselu pavlaku. Kuvati poklopljeno desetak minuta.
Neposredno pred iznošenje na sto dodati sok od limuna. Poslužiti uz restovan ili pire-krompir.

Inspirisano komentarom koji je summa ostavio na mom prošlom postu

Vreme letnje .
Raspust, godišnji odmor, nekoliko slobodnih dana.
Vreme za putovanja.
U planinarski dom na obroncima zelenim od četinara.
Na termalni izvor koji pomaže u lečenju reume i slomljenog srca.
Na uranjanje u plavetnilo mora i novih ljubavi.
Medju nedozrelo groždje dedinog vinograda.
Putevima prašnjavim i od letnje jare usijanim.
Rekama, lenjim ili iskričavim.
Šinama , uz uspavljujuće tap-tap-tapa-tap-tap točkova.
Sjajnim metalnim pticama, uz osmeh nebeskih domaćica.
Upijanje zvukova, mirisa, boja...
Slaganje u kutije sećanja koje će nam pomoći da zimu dodatno ugrejemo.
Trenutak kada poželimo da se nekome obesimo oko vrata.
Da mu kažemo kako nam je lepo.
Kako nam nedostaje da upotpuni sliku.
Trenutak koji odvojimo da napišemo razglednicu.
Zar smo stvarno zaboravili da nekoga obradujemo?
Ne slikom sa „nebom plavim k’o na razglednici“.
Trenutkom, kada smo zaboravili na sve lepote koje nas okružuju.
Trenutkom kada smo pomislili na dragu osobu.

Umesto razglednice, ja ću vas opet obradovati novim receptom.
Za vrele letnje dane:

CRVENKASTA LEDENO HLADNA
- Voćna salata od dinje –
Potreban materijal

v Dinja 1 komad ( oko 1 kg )
v Suvo groždje 100 gr
v Med 2 kašike
v Cimet 1 kašičica
v Rum 4 kašike
v Šećer-prah po ukusu
Način pripreme

Izmešati rum i med, dodati cimet, dobro izmešati i preliti preko suvog groždja.
Dinju očistiti i iseći na kocke. Staviti u činiju, posuti prah-šećerom i ostaviti u frižideru da se rashladi.
Kada suvo groždje počne da bubri pomešati sa isečenom dinjom, izmešati i poslužiti uz šlag i rashladjene voćne napitke.

Htela da vam kažem?
Mislim da sam zaboravila.
Nije ni čudo, ovo malo osveženja što je proletelo, nije dovoljno da misli zauzmu odgovarajuću poziciju.
Ono što nisam zaboravila je da sam, posle samo 12 dana od momenta slanja, dobila razglednicu.

Lepo na njoj piše odakle je, pa meni preostaje samo da izračunam koliko kilometara dnevno prelazi pošta.
E, gde ste golubovi-pismonoše!?
U medjuvremenu setih se i šta je bilo primarno za kazivanje.
Naravno da nije recitacija.
A ni monolog.
Više spada u sferu tetka-Savete udružene sa domaćicom.
Videh da je dijeta modni detalj koji je uvek „IN“.
I reših da malo pomognem našim koleginicama koje su zacrtale da ovo leto provedu u tanjem izdanju.
Nisam expert kao ella73, ali neke činjenice sigurno mogu pomoći.
Neke namirnice su poznate kao „minus kalorične“, ili narodski rečeno, više kalorija organizam utroši da ih svari nego što ih njihovo sagorevanje oslobodi. Znači, treba ih maksimalno koristiti.
U te namirnice spadaju krastavci, pomorandže, kruške i crna kafa (bez šećera ili bilo kog zasladjivača)
Druga činjenica o kojoj treba voditi računa je da je želudac ograničenog kapaciteta. Znači, ukoliko veći deo zapremine zauzme hrana od koje nećete steći višak kilograma, manje mesta će ostati za ostalo. Zato je dobro pre svakog obroka popiti čašu vode, obične česmovače ili negazirane prirodne mineralne.
Treće, i na vašu radost, poslednje o čemu ću pisati, su začini.
Njihova prvenstvena uloga je da poboljšaju ukus hrane. A neki od njih imaju i odlične, kad je dijeta u pitanju, propratne efekte. Odlični su diuretici i imaju zavidan nivo vitamina.To su peršunov list i mirodjija. Prati ih u stopu jabukovo sirće.
Ako ste lepo pročitali sve navedeno, popijte čašu vode i započnite ručak posle koga će jezičak na vagi krenuti još niže.

KISELICA
Potreban materijal
v Krastavac 300 gr
v Beli luk 1 čen
v Peršun-list 1 kašika seckanog
v Mirodjija 1 kašika
v So po ukusu
v Jabukovo sirće 50 gr
Način pripreme
Krastavac oljuštiti i narendati na krupno rende. Blago posoliti, dodati ispasiran beli luk i ostale začine. Rashladiti i poslužiti pre glavnog jela.