Kuhinja i oko nje

Ponekad je dovoljna da vrati u vreme koje, obeleženo kao nepovratno, razlije svoje boje ispred nas.
Da ih prostre kao tepih od ruža ili trnja, da zatreperi zvucima koji miluju, da naručje ispuni nežnošću, oči suzama, a srcu podari krila. Da poleti u visine i ljubavlju ispuni ceo svet.
Napisa moje mezimče:
- A tu je bila samo moja mama...
Zabode jednu strelicu u moje srce, i seti me

Ovo je link za pps

Emocije su vrlo čudna pojava.
Nastaju u glavi, pa neznanim putevima stižu do srca.
I počnu da se razlivaju.
Ponekad kao bujica, ponekad kao lenji talas sa pučine.
Nekad vas samo bocnu poput strelice za pikado koja nije pogodila centar, nekad se prilepe kao marka za pismo, a nekad vas zaobidju kao kiša Kragujevac.
Nekad su čiste kao gorski potok i jasne kao letnje nebo, nekad zamršene kao svračije gnezdo ili klupko vune kojim se igralo mače.
Tople kao Sunce, hladne kao zidovi planinske kuće na snežnoj padini, jake kao uragan, nejake kao dečija ručica, iskričave, skakutave, raspevane...
Sveobuhvatne i sveprisutne.
Izazvane, probudjene, novopronadjene.
Tihe i skromne kao ljubičice, raskošne kao majske ruže, mirisne kao buket jorgovana.
Utkane, protkane, nemirne.
Nastanjene u osmesima, očima, rečima...
Po(r)uka: / umete li nešto i sami? /
- Vreme je da malo emocija potrošite na pripremanje hrane.

DUŠIN KOLAČ

Potreban materijal

v Jaja 4 komada
v Jogurt 100 gr
v Ulje 100 gr
v Brašno 16 kašika
v Šećer-kristal 8 kašika
v Orasi 100 gr
v Čokolada za kuvanje 100 gr
v Prašak za pecivo 1 kesica
v Vanilin-šećer 1 kesica

Način pripreme

Umutiti čvrst sneg od belanaca, dodati jedno po jedno žmance i šećer pomešan sa vanilinom. Kada se masa ujednači dodati jogurt i ulje.
Orahe iseckati, brašno pomešati sa praškom za pecivo, pa polako dodavati u umućenu smesu.
Četvrtast pleh obložiti papirom za pečenje, premazati puterom. Sipati testo, poravnati i staviti u rernu zagrejanu na 220 stepeni. Peći 20 minuta.
Čokoladu za kuvanje otopiti na pari uz dodatak 2-3 kapi ulja i kašičice šećera pa preliti gotov kolač. Ohladiti i seći na kocke željene veličine.

Mnogo volim prirodu.
Planine, reke, travu, drveće i cveće.A voli i ona mene. Naročito onaj deo koji u biologiji spada u grupu insekti.
Ne znam da li je familija, porodica, podvrsta, ali komarci me prosto obožavaju. Čim se pojavim u zelenom naručju mog omiljenog vikendaškog okruženja oni naprave žurku. Lepo se najedu, a meni ostave crvene svrbeće piknice.
Od ove godine rešili su da radost druženja podele i sa srodnicima iz grupe krpelji. Tako da količina crvenih svrbećih piknica postaje sve veća, a vama jasnija treća reč iz naslova.
Kako smo razjašnjavanje počeli od kraja, da nastavimo u istom smeru.
Zove me muž telefonom:
- Jesi li ti potpuno čitava?
- Molim!?
- Odakle ti ideja... Joj, počinje mi sastanak, čujemo se posle!
- !?????????

Sastanak se odužio, muž se nije ponovo javio.
Ja ostala zbunjena.
Po povratku s posla, muž me zagleda sa svih strana, što mu inače nije običaj.
Još uvek zbunjena, postavljam očekivano pitanje:
- U čemu je vic?
Umesto odgovora, pokazuje mi poruke sa mobilnog:
Sin – ne čekaj me na ručak, idem pravo u grad
Žena – ne čekaj me na ručak, idem pravo u grad
Sin – kupi mi bandaž za koleno, opet me štreca
Žena – kupi mi bandaž za koleno, opet me štreca
Moj red da se nasmejem i objasnim.
Ćerka je zaboravila svoj mobilni. A to je sprava bez koje ne može ni u kupatilo. Pa je majka meka srca pozajmila detetu svoj. Ali o tome nije obavestila ostale.
A ćerka je uredno prosledjivala poruke, da majka ne ostane neobaveštena.
Srećom, majka, vaša tus-traka domaćica nije zaboravila da spremi ručak.
Što i od vas očekuje. Čak iako se ne češete svaka tri minuta.

ZAPEČENI JUNEĆI JEZIK

Potreban materijal

v Juneći jezik 1 komad ( oko 1 kg )
v Zelen za supu 1 veza
v Biber u zrnu ½ kašičice
v Začin od povrća 1 kašika
v Beli luk 2 čena
v Dimljena slanina 200 gr
v Senf 2 kašike
v Kisela pavlaka 100 gr

Način pripreme

Očistiti i oprati jezik i zelen, staviti u ekspres-lonac i naliti hladnom vodom. Dodati biber u zrnu i začin od povrća. Kuvati 40 minuta od momenta kad lonac propišti.
Izvaditi jezik, prohladiti i očistiti od spoljne kožice.
Izmešati senf sa ispasiranim belim lukom, iseći slaninu na tanke šnite.
Oštrim nožem zaseći jezik na nekoliko mesta, premazati mešavinom senfa i obložiti šnitama slanine. Staviti u vatrostalnu činiju, poklopiti i staviti u hladnu rernu. Podesiti temperaturu na 220 stepeni i peći 15 minuta od momenta kad rerna dostigne željenu temperaturu. Kiselu pavlaku izmešati sa sokom od pečenja i preliti jezik. Poslužiti toplo uz prilog od makarona ili krompira.

SALATA OD MAKARONA

Potreban materijal

v Makarone-spirale 250 gr
v Šargarepa 4 veće
v Susam 4 kašike
v Mladi luk 2 struka
v Kisela pavlaka 100 gr
v So po ukusu
v Beli biber ¼ kašičice
v Majonez 2 kašike
Način pripreme
Obariti šargarepu i makarone. Propržiti susam na suvom tiganju. Iseckati mladi luk.
Izmešati kiselu pavlaku sa majonezom solju i biberom.
Makarone prohladiti, pomešati sa iseckanom šargarepom i mladim lukom i preliti mešavinom pavlake.
Rashladiti i poslužiti uz sve vrste mesa.

Majski dani teku, lepršaju, domahuju...
Umivaju se i osmehuju. I vode put leta, sunčanih obala i razbibrige. Zemaljska lopta je na nebeskom svodu stigla u okrilje sazveždja Blizanaca. Zeleni pokrivači drveća stigli su da se ukrase crvenim, slatkim plodovima.
A djaci završnih razreda stigli su do kraja. Školske godine, jednog puta, dela života...
Našli su se na raskrsnici sa koje mnoštvo puteva vodi...
Uglavnom u nepoznato.
Pa me nasmejana, zbunjena lica koja srećem podsetiše na moje dileme. I puteve koji su krili prepone, neutabane staze pune izazova i pitanja bez odgovora. Na mostove koje je trebalo preći bez straha od gledanja naniže, bez osvrtanja...
...Vidim most, velik, čvrst, beo. Ali okupan suzama onih koji preko njega prelaze. Osećam strah od novog i nepoznatog što dolazi, od reke koja je postala kad je nabujao potok mog života.
Nisam trčala preko mosta. I nisam mahala. Ruke su bile čvrsto stegnute pesnice kojima sam probijala nove bedeme, usta su bila puna pesme kanarinca mog detinjstva, oči pune zaboravljenog smeha koji je dugo dremao u senci hrastova sreće. Iza mene je trčao vetar i sa njim Nenad, Mira, Viktor, Emilija...
I nezaobilazni Mika Antić:
... Al’ neka svako od vas
Bar mrvicu detinjstva
Ponese krišom u ruci
I sačuva u glavi...
Poneli smo lopte i plišane mede u obliku uspomena, dva zrnca peska sa obale detinjstva u obliku sreće u očima, i jedno saznanje:
- Detinjstvo se ne može izbrisati kao greška u svesci, ne može se izbaciti iz života kao olinjala lutka sa samo jedni okom i razbijenim gipsanim nosom. Ono postoji da radja ljude. I da se čuva. Bar u uspomenama...
Ovo je deo mog prvog pismenog zadatka u gimnaziji.
Deo na koji su me podsetili maturanti još jedne generacije kojoj pripada i moje mezimče na blogu.
Milenice, milo dete sa nick-om Tužna,
SRETAN TI PUT U NOVE SNOVE!

Poratno vreme.
U onoj „zemlji na brdovitom Balkanu“. Vreme o kome su ispričane mnoge priče. Ali ih uvek ima još.
Vreme koje je nekima ispunjeno kolekcijama udarničkih značaka, žuljevitim rukama ili učenjem i koračanjem u bolji život.
Vreme Unrinih paketa, prepravljanih haljina, zarastanja teških rana. Vreme mladosti, poleta, ljubavi.
Vreme bolesti. Teških. Tuberkuloze. Koja ne bira ni godine ni pol ni veru ni naciju. Koja se teško leči i uzima danak. A leči se u sanatorijumima. Ako ih ima.
I ako se može.
Nisam Tomas Man. Ali poznajem jedan Čarobni breg. Samo iz priče. Priče mojih roditelja. Koji su se upoznali i zavoleli u jednom.
I koji su po izlasku nastavili život zajedno. Gradeći svoje snove uporedo sa zemljom koja je polako brisala preteške tragove razaranja. Zemlje koja je svakim danom bila bogatija, ispunjenija, veselija. Obradovana nečim novim.
Ali, mladi par je, po zapovesti lekara, još uvek bio samo par. Bez podmlatka.
Često zapitkivani od strane roditelja, rodbine, prijatelja, kada će ih obradovati, samo su tužno odmahivali glavom i neveselo se smeškali.
Dok posle više godina nisu odlučili da su dovoljno dugo slušali savete. Da njihova želja za detetom može preskočiti sve prepreke, da je inat ponekad jedini način da se dodje do željenog.
I želja se ostvarila. Rodjena sam ja. Beba iz inata.
Zašto vam ovo kazujem?
Samo da vas podsetim da dovoljno jako želeti znači do pola uspeti.

Deco, jedno veliko more. I na tom moru jednu veliku belu ladju.
Na toj ladji plovim ja vidjena očima onih koji šalju e-mail poruke, a nisu iz kategorije spam.
Za početak:
Ladja je moja.
Kupljena od silnih novčanih nagrada koje sam dobila na lutrijama za koje nisam imala srećku.
Al’ kad te sreća ’oće, loz ti ne treba.
Okićena sam sa nekoliko Rolex satova, što originala, što onih koji su „replica“.
Okružena sa lap-topovima, DVD-plejerima, plazma televizorima.
Obučena u skladu sa Guči, Prada i Koko Šanel predlozima za sezonu 2008/09.
Osigurana za sve moguće i nemoguće zgode i nezgode.
Operisana kod najboljih svetskih stručnjaka.
Osvežena najkvalitetnijom šminkom.
Otežala od skupocenog nakita.
I najvažnije, naoružana svemoćnim pilulama za povećanje ... ( onog što nemam).
Oooooooooo!!!!!!
Ako vam se ova slika dopala, ostavite svoju e-mail adresu na sajtu koji je registrovan za on-line ankete. Oni je neće preneti, prodati, prišapnuti nikome!

U nastavku ne morate ništa da zamišljate.
Ovo su prave ruže sa kojima sam se družila prošlog vikenda.

I prave tikvice koje sam spremala.

TIKVICE U BELOM

Potreban materijal

v Tikvice 600 gr
v Mirodjija 1 kašika seckane
v Beli luk 1 čen
v Kisela pavlaka 100 gr
v So po ukusu
v Biber-beli, mleveni ¼ kašičice
v Ulje 4 kašike

Način pripreme

Tikvice oljuštiti i iseći na kolutove debljine oko 0.5 cm.
Posoliti i pržiti na ulju oko 2 minuta sa svake strane.
Redjati u činiju i svaki red posuti mirodjijom.
Kiselu pavlaku izmešati sa ispasiranim belim lukom i biberom, sipati u sud u kome su se pržile tikvice i dobro izmešati.
Preliti preko tikvica i dobro rashladiti.

NEŠTO NOVO, NEŠTO STARO

Nešto pozajmljeno, nešto plavo.

A nije venčanje.

Jedina sveska sa pismenim zadacima iz gimnazije koju sam sačuvala potiče iz prvog razreda.

Iz doba kada pomešana osećanja stvaraju kovitlace koji nose od neba do zemlje, kada se za naklonost bore Selena i moćni Amon Ra...

Kada je srce, širom otvoreno, ispunjeno ljubavlju, tugom, smehom, suzama...

Kada se skoro svaki dan pojavi po neki nerešivi problem, kad iskre liče na plamen, osmesi na bolne grimase, a sjaj iz nekog oka na vulkan u noći.

Kada se pitamo, zašto odrasti, napustiti krilo koje nas greje, da li potrčati ili razmisliti...

Pesma je stara koliko i sačuvana sveska.

Pps prezentacija je novo što sam naučila.

Slike su pozajmljene.

A tuga je plava.

- Jedan oktobar moje tuge –

Tužni oktobarski dan. Jesenja kiša neumorno udara o već posivela okna mog života. Nerazumljivi šapat kišnih kapi stiže do mene u obliku odjeka leta.

Samo odjeci. Suviše slabi i nerazgovetni. Ne mogu da vrate toplinu u moje naručje.

Sve što vidim je tiha, usamljena ulica sa lelujavim, mokrim granama, uvijena u prvi suton i dosadu kiše.

Velika siva mrzovolja naterala me da otvorim požutela pisma.

Tvoja.

Uvek su tako ista.

Nerazumljiv rukopis (ja sam umela da ga čitam), isti početak, isti kraj...

I sve bledji odsjaj tvoje sreće, novo blistavo oduševljenje i sivi zaborav koji pada na mene.

Ovde pritisnite za pps prezentaciju

U toku protekle sedmice u mojoj porodici se živo raspravljalo na temu:
- kako usaglasiti korišćenje Interneta sa brojem dvonožnih članova porodice, jednom telefonskom linijom i dva računara.
Budući da Internet provajder preko koga smo priključeni nudi opciju zamene modema za ruter, uz neznatnu doplatu i naravno poklon ( danas je toliko opšteprihvaćeno da kad nešto kupite morate nešto i dobiti jer nas svi trgovci prosto obožavaju), odluka je donesena jednoglasno.
Uzećemo ruter.
Čak smo imali i podršku mačke koja voli da sedi pored tastature i umiljava se monitoru očekujući koju kap mleka ili keksić.
Malo usaglašavanje oko dana kada taj korak treba preduzeti, i izbor je pao na četvrtak.
Sve aktivnosti vezane za net prekinute su nešto posle podneva.
Modem se vraćao svom prvobitnom gazdi, a novom uredjaju se spremao radostan doček.
Bez pića i kolača, ali sa osmehom i prstima koji željno iščekuju da omiljenom pretraživaču kažu gde da me teleportuje.
Dolazak dotičnog je malo usporen gužvom u saobraćaju, razgledanjem noviteta u buticima i odlaskom na kafu sa prijateljicom koja je po sličnom poslu bazala gradom.
Četvrti sat od odlaska modema.
Pijem kafu, mešam ručak, dočitavam knjigu.
Peti sat od odlaska.
Tužno zurim u ekran i pravim pps.
Šesti sat...
Mrmljam sebi u bradu:
Strpi se još malo. Neće ovo večno trajati.
Sedmi...
Proveravam u ogledalu koliko sam novih sedih zaradila.
Pojavljuje se ćerka.
Vesela, užurbana.
Sa ruterom.
Zaljubljeno gledam kutiju.
I jaču polovinu.
Njegovo je da uradi sve što je neophodno da se vratim u normalu.
Razmotavanje i provlačenje kablova, prikopčavanje...
Fizički deo posla završen bez problema.
Sa voljom i za kratko vreme.
Nestrpljiva da vidim šta se na mojim omiljenim virtuelnim stranicama dogadjalo dok sam bila odsutna, instaliranje želim da uradim sama.
Da pokažem koliko sam pametna.
Imam uputstvo na dva jezika, štampano i na posebnom disku.
Nažalost, već posle prvog koraka, zastoj.
Drugi korak opisan u uputstvu ne mogu da napravim.
Obrćem stranice pisanog uputstva, ponovo otvaram cd sa uputstvom.
Tražim mesto na kome sam krenula pogrešnim pravcem.
A njega nema...
Posle dugotrajnog nećkanja ipak molim za pomoć jaču polovinu.
On mi uputi osmeh:
- A jesi li konfigurisala USB port?

Besno odlazim u kuhinju, obećavajući sebi da ću do sutra ostati daleko od računara.
Uostalom, otkud vam ideja da sam zavisna od njega?

Moja prva ljubav kad su hobiji u pitanju je kuvanje. A tu retko napravim pogrešan korak.


PRIGANE LIGNJE

Potreban materijal

v Lignje 1 kg
v Brašno 6 kašika
v Prezle 2 kašike
v So 1 kašičica
v Limun-sok od jednog
v Ulje za prženje

Način pripreme

Lignje očistiti iseći na kolutove,i staviti na papirni ubrus da se prosuše.
Izmešati brašno, prezle i so pa staviti u plastičnu kesu.
Zagrejati ulje u dubljem tiganju.
Stavljati parčiće lignji u kesu sa brašnom, protresti nekoliko puta i stavljati u tiganj. Poklopiti i pržiti oko 5 minuta.
Gotove lignje stavljati na ugrejan tanjir i poprskati limunovim sokom.
Služiti uz bareni krompir i sve vrste salata.

Na moj način.

Širi se manija pravljenja pps – prezentacija, alergija, prehlada i dobrog raspoloženja.

U želji da ne zaostanem, alergiju sam skoro prebolela, prehladu zaobišla, a lepo raspoloženje povratila sa sve jačim sunčanim zracima.

Ostalo je samo da se oprobam kao autor pps – prezentacije.

Koliko mi je uspelo, procenite sami.

Pohvale se primaju u neograničenim količinama u vidu komentara.

Pokude se, do daljnjeg ne primaju, iz tehničkih razloga.

http://www.esnips.com/doc/356ae7bf-9aad-45e4-b435-1f22c32f3691/ljubimci2

 

s obzirom na vreme koje mi je bilo potrebno da ovo napravim, morate se zadovoljiti samo sendvičem.

P.S.

Daleko je Amerika.
Ko god da je autor ovog vica, poručujem mu da nema pojma.
Amerika je, koliko još juče, preseljena u moju kuhinju.
Sa tendecijom rasprostiranja po trpezariji.
Ne, nisam počela da spremam hranu po američkim standardima.
Moja mašina za sudove je došla do zaključka da mi nešto nedostaje.
I rešila da mi priredi prijatno iznenadjenje.
Pretvorila se u Nijagarine vodopade.
I pored svih napora u vidu zavrtanja ventila, isključenja iz struje, skupljanja vode u kofe, lavore i sve druge posude koje su mi došle pod ruku, nezaustavljivo je uzimala i ispuštala enormne količine vode.
Posle skoro dva sata uzaludne i neprekidne borbe, predala sam se i pozvala jaču polovinu.
Da dodje i spasi me od utapanja.
A bogami i plaćanja krečenja komšiji u stanu ispod.
Što je on i vešto uradio.
E, po ko zna koji put se pokazalo da jedni bez drugih ne možemo.

I tako, sada imam najčistiji pod u kuhinji, bolna ledja i ruke, mokre omiljene patofnice...
I vas ovde da me još malo utešite i pomazite da brže prodje. I da spremite nešto i u vašoj kuhinji, čak iako niste temeljno oprali pod.

BUKOVAČE U KISELOM SOSU

Potreban materijal

v Pečurke-bukovače 500 gr
v Ulje 2 kašike
v Puter 2 kašike
v Brašno 2 kašike
v Kajmak 2 kašike ( kisela pavlaka 3 kašike )
v So po ukusu
v Limun-sok 1 kašičica
v Peršun- list 1 kašika seckanog
v Sezonsko povrće po izboru

Način pripreme

Uvaljati bukovače u brašno pomešano sa solju i ispražiti na mešavini ulja i putera. Ocediti od viška masnoće i preliti kajmakom (pavlakom) u kome je razmućen sok od limuna.
Neposredno pred služenje posuti seckanim peršunom i poslužiti uz povrće ili meso po izboru.

Juče sam Shadow obećala da ću promeniti satnicu dnevnih zanimacija, pa sam počela odmah od jutros.
S obzirom da se prva jutarnja kafa podrazumeva, kao i praćenje najmilijih na poslove van kuće sledio je odlazak na blog.
Pokupila sam par informacija, nasmešila se nekoliko puta i vratila.
Detaljnije analize pročitanog ostavila sam za kasnije.
Dok popijem još jednu kafu.
U medjuvremenu ustanovila sam da mi nedostaje jedna mačka.
Kako se nije pojavila ni na zvuk šuškanja kese sa njenom omiljenom hranom, počela sam ozbiljno da zavirujem po svim mogućim i nemogućim mestima.
Čak sam gledala i preko prozora.
Da proverim da nije, slučajno rešila da lovi svrake sa obližnje lipe.
Ali, moja draga Tačkica, nije bila ni tamo.
Srećom, neizvesnost ipak nije predugo trajala.

Popih kafu, već pomalo ohladjenu i počeh da smišljam ručak.
Pa mi onda zafali jedan od pasa.
I opet potraga po celom stanu.
Ovaj put bez gledanja kroz prozor.
Zato je urodilo plodom šuškanje kese sa hranom.


Sada je već vreme za odlazak na pijacu prošlo, što i nije tako loše po kućni budžet, ali ručak se ne može preskočiti.
Zato ako još ne znate šta ćete probajte



PILETINA NA VENECIJANSKI NAČIN

Potreban materijal

v Pileće belo meso 600 gr
v Sirće-vinsko 100 gr
v Biber u zrnu 1 kašičica
v Senf 2 kašike
v Brašno 2 kašike
v Paradajz sok 300gr (kečap 200 gr)
v Ulje 4 kašike
v Puter 1 kašika
v Bosiljak ¼ kašičice
v So po ukusu
v Trapist 100 gr

Način pripreme

Očistiti belo meso od kožice i kostiju ( skuvati od njih supu ) i iseći na manje komade.
Staviti u činiju i preliti sirćetom. Dodati biber, poklopiti i ostaviti u frižideru oko jedan sat.
Ocediti meso od viška tečnosti, posuti brašnom koje je pomešano sa solju i na zagrejanom ulju pržiti oko 2 minuta sa svake strane.
Vatrostalnu činiju premazati puterom i u nju poredjati propržene komade mesa.
Premazati senfom i posuti bosiljkom.
Preliti pšaradajz-sokom ( kečap razrediti sa vodom ), poklopiti i staviti u hladnu rernu. Podesiti temperaturu na 220 stepeni i peći 20 minuta od momenta kad temperatura dostigne željenu temperaturu.
Posuti struganim trapistom i vratiti u rernu na još 2-3 minuta.
Služiti tiplo uz sve vrste testenina i sezonskoh salata.

Ako sudite po naslovu verovatno ste, ako ste realista po prirodi, pomislili da sledi raport sa neke od beogradskih pijaca koje su pune zeleniša i prolećnih novotarija.
Delom ste u pravu.
Ako ste po prirodi romantična duša, pogadjam da ste pomislili na Lorku i nezaboravno
- Zeleno, volim te zeleno,
- Zelenilo vetra, grana...
E, vi niste ni malo u pravu.

U pravu je onaj ko je pomislio na malog zelenog smajlija.

Što bi rek’o kolega baladašević
- Zdravo sam se najedila!

Razlog broj brojkama 1, slovima jedan –
Vikend smanjen na ništavnih 23 sata zbog izbora i želje da mi neko ne otme glas.
Relativno brzo zaboravljen.

Drugi u nizu –
Sinoć na deonici dužine 17 km, sve kroz Beograd, zastoj prouzrokovan sudarom, srećom ne teškim, dva automobila. Dok je stigla saobraćajna milicija i aktere preselila sa sredine puta na travnjak!?, skoro sat vremena kolona je stajala.
Za to vreme sa bilborda su se smešili naši uvaženi političari u neograničenom broju i sa nesuvislim patriotskim patrolama koje samo što nisu lupale po šofer-šajbnama.
Eh, da je samo umesto svakog drugog bilborda novac uložen u miliciju koja bi stvarno, ali, baš, baš stvarno, vodila računa o saobraćaju...

Broj tri je vezan za pijacu.
Meni najbližu, novobeogradsku.
Namenski gradjenu.
Valjda po svetskim standardima.
Udjem jutros da kupim zelje i još ponešto.
Zapahne me miris užeglog ulja pomešan sa mirisom surutke koja je preostala posle prodaje sira.
Počnem da razgledam zelje uredno uvezano u veze, a prodavačica mi, doduše vrlo ljubazno, reče
- Ma, nema šta da gledaš, jutros stiglo sa kvantaša, ne misliš valjda da sam išla da ga berem!
I onda već podobrano iznervirana odem na blog. co.yu.
Da se malo razvedrim i popričam sa dragim ljudima.
I dočeka me vladica.
Revoltiran.
Priznajem da sam dovoljno glupa da ne znam zašto, ali i dovoljno tolerantna da prihvatim činjenicu da ima razloge.
Možda i podeblje.
Ali, isto tako čini mi se da administratori njegovoj želji neće udovoljiti, pa sad imam i dodatni razlog za nerviranje
- Zašto mi uvek otmu ono što me čini radosnom i ispunjenom?

Posle svega imam samo dve opcije
1. Molim te Vladice, preiispitaj svoje razloge, pa čak ako te i ne skinu sa vredi-liste ostani ovde i nastavi da pišeš!
2. Za spremanje ručka je već kasno, pa se potrudite za sutrašnji doručak.


Ovo je nepečeno, ne pipkaj, testo nadolazi!

TETKA-MIRINE POGAČICE

Potreban materijal

v Brašno-višenamensko 1 kg
v Mast 300 gr ( margarin 350 gr)
v Mleko 500 gr
v Kvasac-suvi 1 kesica
v Prašak za pecivo 1 kesica
v So 1 kašičica
v Šećer-kristal 1 kašika
v Jaja 1 komad
v Jogurt 1 kašika
v Susam 2 kašike
v Semenke suncikreta 2 kašike

Način pripreme

Izmešati brašno sa praškom za pecivo, kvascem, solju i šećerom.
Penasto umutiti mast (margarin) pa uz stalno mešenje sipati mleko.
Dodati brašno i mutiti dok se od testa ne formira lopta.
Pokriti testo folijom i ostaviti u frižideru najmanje 12 sati.
Dobro rashladjeno testo razviti u ploču debljine oko 1 cm i vaditi pogačice prečnika 6 cm.
Redjati u pleh, premazati jajetom umućenim sa jogurtom i posuti susamom i semenom suncokreta.
Ostaviti na toplom oko 30 minuta i peći u rerni zagrejanoj na 225 stepeni 12 minuta.

 

Ne postojim.



Bliži se vreme da menjam ličnu kartu.

Dokumenat koji dokazuje da sam ja stvarno ja.

Slovima i brojevima.



Pa iako ne volim da se prisećam devedesetih, samo pomisao na put koji ću morati da predjem da bih ovu gradjansku dužnost obavila neminovno mi vraća slike iz tog perioda.



Prvi korak u promeni lične karte – odlazak u nadležnu ustanovu da se pribeleže sva potrebna dokumenta koja su potrebna.

Bez problema završen ako izuzmem malo guranja i gaženja po nogama od strane onih koji su tu istim poslom.



Drugi korak – odlazak kod fotografa.

Malo natezanja oko toga da li treba da skinem naočare.

Uz malo ubedjivanja da ja ponekad i zaspim sa njima, fotograf me uslika.

Srećom nije pravio probleme oko nefotogeničnosti.



Treći korak – popunjavanje obrasca, gotov za tili čas.

Bez pomoći i ljubaznosti gospodjice sa šaltera koji pruža usluge popunjavanja istog.



Četvrti korak – pribavljanje neophodnih dokumenata.

Zastoj zbog izvoda iz matične knjige rodjenih pretio je da preraste u svojevrsnu tragi-komendiju zbog ratom zahvaćene bivše otadžbine.

Ali, ipak uspeh u nameri da dokažem da jesam ličnost i da mi je lična karta neophodna.

Izvod iz matične knjige venčanih izvadih bez problema jer je opština još uvek na istom mestu – u blizini zgrade u kojoj stanujem.



Opremljena svim potrebnim rekvizitima ponosno stadoh u red ispred šaltera na kome piše – Zamena ličnih karata.



Nije prošlo mnogo vremena – samo sam dva puta molila stranku iza mene da mi sačuva mesto dok ja izadjem da popušim cigaretu – i stigoh na red.

Pružih sve uredno složene neophodne kerefeke i usput se nasmeših službenici koja je delovala prilično umorno.

Tek da joj dam do znanja da cenim njene napore da usluži sve.

Ona odmah rasprostre one dokumente po pultu ispred sebe i poče da ih proučava.

Zavrte glavom, izdvoji izvod iz matične knjige rodjenih i onaj koji zovu venčanica i strogim glasom mi reče:

- Vidite, ova dva dokumenta se ne slažu. U matične knjige rodjenih nije upisano da ste promenili prezime.

Na moj zbunjeni pogled, ona pokupi sva dokumenta i pružio mi ih uz opasku

- Odeljenje za izbeglice je na trećem spratu!

Pokušaj da joj objasnim da nisam izbeglica, što se iz svih priloženih dokumenata moglo lako ustanoviti, bio je propraćen odmahivanjem ruke i čuvenim usklikom:

- Sledećiii!



Uz pomoć ljubaznog službenika iz odeljenja za izbeglice, kome u opisu radnog mesta nije bilo da pomaže onima koji imaju ovakve probleme, ličnu kartu sam ipak promenila.



Dokazala da postojim?

Nisam sigurna.

U matične knjige rodjenih još uvek nije upisano da sam promenila prezime, iako ovo sadašnje koristim duže nego ono sa kojim sam rodjena.

A šta se promenilo za ovih petnaest godina videću uskoro.

Ako me duže ne bude u ovoj družini samo da znate da stojim u nekom redu pokušavajući da promenim mesto rodjenja i opštinu u kojoj sam se venčala.



 

Kada se, kao plamen sveće, ugasio život onoga koji je ceo svet želeo za sebe, i kada je zajedno sa njim otišao u smrt i krvavi kredo po kome je živeo, došao je veliki dan.
Dan Pobede.
Kako je bilo divno gledati ona radosna, nasmejana lica, ispijena umorom zbog tereta koji su nosili tokom više od pet godina, ali srećna.
Toga dana se trebalo radovati..
Krenuti ka novom životu, novoj fabrici, školi bolnici...
Lepo je gledati kako, kao pečurke posle kiše, niču nove zgrade i naselja, ulice i parkovi, gradjeni tvojom rukom.
Pobeda! Sloboda!
Za nju je trebalo proći kroz mnoge nevolje, preživeti mučenja u koncentracionim logorima, spasavati ranjenike, provlačiti se kroz šume noseći važne poruke, osvajati utvrdjene bunkere, prelaziti nabujale reke bez mostova, minirati pruge, ulivati hrabrost majkama koje su sa nejakom decom ostale u selu ili zbegu...
Trebalo je proći preko mnogo planina i gora, kroz smetove i šikare, mutne talase...
Ali posustao nije niko. Svi su stigli do kraja. I oni kojima je kraj značio smrt.
Pobeda! Sloboda!
Danas joj je rodjendan.
Poklonićemo joj jedan apel.
Da rata više nikad ne bude!
Da ne previjamo ranjenike i ne tešimo najbliže.
Da ne gledamo iza bodljilkave žice.
Da pružimo ruku svima koji misle kao mi!

Ovo je deo pismenog zadatka pisanog kada sam imala 13 godina.
Ooooooodavno...
Danas se samo pitam:
- Šta se promenilo?
- Gde smo stigli 63 godine posle Velikog dana?

Kako šta!?
Pa da pišem o kafi.
U stvari, nije samo o kafi, već više o kuhinjskim elementima koji se koriste u njenom pripremanju.
Ako sad odustanete od daljeg čitanja, pokajaćete se.
Jer:
Mladji posetioci ovog druželjubivog bloga uglavnom poznaju kafu koja se kupuje samlevena i upakovana u „easy open“ ( malo sutra ) ambalažu, ili instant iz teglice, konzervice, kesice...
Ne poznaju čar pripreme od početka – prženje, prohladjivanje, mlevenje...
Pa izbor odgovarajuće džezve i šolje.
Najvažniji izbor znaju svi – izbor društva za ispijanje, pa o tome neću ništa.

Dok drvo nije proglašeno za zagadjivača, za kuvanje i grejanje su se koristili šporeti njima loženi.
Za prženje kafe su se koristile posebne posude – pržuni.
Nažalost, nijednu sliku nemam, pa pokušajte da zamislite tučanu šerpu sa dugačkom drškom, poklopcem i mešačem sa drvenom ručicom.
Umetnost prženja kafe se učila godinama i svaka generacija je uvodila neke novotaruje.
Neke od njih su čuvane kao tajni porodični recept.
Dve od njih dobro pamtim:
- Malo prohladjenu tek isprženu kafu preliti umućenim žumancem. Izmešati i ostaviti da se sasvim ohladi.
- Sveže samlevenu kafu pomešati sa 1 kašičicom kakao-praha.

Drugi korak u pripremi kafe je mlevenje.
Obavezno ručnim mlinom.
Sa podešavanjem zavrtnja za finoću i ritmičnim, ujednačenim pokretima za okretanje meljača.
Električni nije nikad dobio počasno mesto medju pravim poznavaocima crnog napitka.

Džezva je, skoro obavezno, bila bakarna. Glancala se flanelskom krpom, kao i mesingani mlin(čić).

Slika je posvećena našoj donni.
A kafa u džezvi je namenjena svima koji su poneli šolju.

Ono što se nije promenilo kada je u pitanju kafa su nazivi
- prva je za dobrodošlicu
- druga je razgovoruša
- treća sikteruša.
Ja kuvam samo prve dve.
Juče ste slavili ili bili na slavi, pa danas preskočite kuvanje.
Ali kafa bez slatkog zalogaja i dobrog društva nije „ono pravo“.
Dobro društvo ste vi, a slatki zalogaj

KIFLICE SA KOKOSOM

Potreban materijal

v jaja 3 komada
v mleko 3 šoljice
v ulje 3 šoljice
v kvasac 40 gr
v brašno 800 gr
v orasi 200 gr
v džem od kajsija 150 gr
v šećer 500 gr
v kokosovo brašno 200 gr

Način pripreme

Zamesiti testo od jaja, brašna, ulja i uskislog kvasca pa ostaviti da se odmara najmanje 30 minuta. Premesiti ga i formirati valjak prečnika 5 cm. Podeliti testo na 10 jufkica, pa svaku razviti u krug prečnika 25 cm. Podeliti krug na 8 trouglova. Na svaki staviti malo džema od kajsija i polutku oraha, pa saviti kiflice. Poredjati kiflice u pleh podmazan margarinom i ostaviti na toplom 30 minuta. Peći oko 15 minuta na temperaturi 220 stepeni.
Skuvati sirup od 500 gr šećera i ½ litre vode.
Ispečene kiflice preliti sirupom, pa uvaljati u kokosovo brašno.