Kuhinja i oko nje

Ne postojim.



Bliži se vreme da menjam ličnu kartu.

Dokumenat koji dokazuje da sam ja stvarno ja.

Slovima i brojevima.



Pa iako ne volim da se prisećam devedesetih, samo pomisao na put koji ću morati da predjem da bih ovu gradjansku dužnost obavila neminovno mi vraća slike iz tog perioda.



Prvi korak u promeni lične karte – odlazak u nadležnu ustanovu da se pribeleže sva potrebna dokumenta koja su potrebna.

Bez problema završen ako izuzmem malo guranja i gaženja po nogama od strane onih koji su tu istim poslom.



Drugi korak – odlazak kod fotografa.

Malo natezanja oko toga da li treba da skinem naočare.

Uz malo ubedjivanja da ja ponekad i zaspim sa njima, fotograf me uslika.

Srećom nije pravio probleme oko nefotogeničnosti.



Treći korak – popunjavanje obrasca, gotov za tili čas.

Bez pomoći i ljubaznosti gospodjice sa šaltera koji pruža usluge popunjavanja istog.



Četvrti korak – pribavljanje neophodnih dokumenata.

Zastoj zbog izvoda iz matične knjige rodjenih pretio je da preraste u svojevrsnu tragi-komendiju zbog ratom zahvaćene bivše otadžbine.

Ali, ipak uspeh u nameri da dokažem da jesam ličnost i da mi je lična karta neophodna.

Izvod iz matične knjige venčanih izvadih bez problema jer je opština još uvek na istom mestu – u blizini zgrade u kojoj stanujem.



Opremljena svim potrebnim rekvizitima ponosno stadoh u red ispred šaltera na kome piše – Zamena ličnih karata.



Nije prošlo mnogo vremena – samo sam dva puta molila stranku iza mene da mi sačuva mesto dok ja izadjem da popušim cigaretu – i stigoh na red.

Pružih sve uredno složene neophodne kerefeke i usput se nasmeših službenici koja je delovala prilično umorno.

Tek da joj dam do znanja da cenim njene napore da usluži sve.

Ona odmah rasprostre one dokumente po pultu ispred sebe i poče da ih proučava.

Zavrte glavom, izdvoji izvod iz matične knjige rodjenih i onaj koji zovu venčanica i strogim glasom mi reče:

- Vidite, ova dva dokumenta se ne slažu. U matične knjige rodjenih nije upisano da ste promenili prezime.

Na moj zbunjeni pogled, ona pokupi sva dokumenta i pružio mi ih uz opasku

- Odeljenje za izbeglice je na trećem spratu!

Pokušaj da joj objasnim da nisam izbeglica, što se iz svih priloženih dokumenata moglo lako ustanoviti, bio je propraćen odmahivanjem ruke i čuvenim usklikom:

- Sledećiii!



Uz pomoć ljubaznog službenika iz odeljenja za izbeglice, kome u opisu radnog mesta nije bilo da pomaže onima koji imaju ovakve probleme, ličnu kartu sam ipak promenila.



Dokazala da postojim?

Nisam sigurna.

U matične knjige rodjenih još uvek nije upisano da sam promenila prezime, iako ovo sadašnje koristim duže nego ono sa kojim sam rodjena.

A šta se promenilo za ovih petnaest godina videću uskoro.

Ako me duže ne bude u ovoj družini samo da znate da stojim u nekom redu pokušavajući da promenim mesto rodjenja i opštinu u kojoj sam se venčala.