Kuhinja i oko nje

Ako sudite po naslovu verovatno ste, ako ste realista po prirodi, pomislili da sledi raport sa neke od beogradskih pijaca koje su pune zeleniša i prolećnih novotarija.
Delom ste u pravu.
Ako ste po prirodi romantična duša, pogadjam da ste pomislili na Lorku i nezaboravno
- Zeleno, volim te zeleno,
- Zelenilo vetra, grana...
E, vi niste ni malo u pravu.

U pravu je onaj ko je pomislio na malog zelenog smajlija.

Što bi rek’o kolega baladašević
- Zdravo sam se najedila!

Razlog broj brojkama 1, slovima jedan –
Vikend smanjen na ništavnih 23 sata zbog izbora i želje da mi neko ne otme glas.
Relativno brzo zaboravljen.

Drugi u nizu –
Sinoć na deonici dužine 17 km, sve kroz Beograd, zastoj prouzrokovan sudarom, srećom ne teškim, dva automobila. Dok je stigla saobraćajna milicija i aktere preselila sa sredine puta na travnjak!?, skoro sat vremena kolona je stajala.
Za to vreme sa bilborda su se smešili naši uvaženi političari u neograničenom broju i sa nesuvislim patriotskim patrolama koje samo što nisu lupale po šofer-šajbnama.
Eh, da je samo umesto svakog drugog bilborda novac uložen u miliciju koja bi stvarno, ali, baš, baš stvarno, vodila računa o saobraćaju...

Broj tri je vezan za pijacu.
Meni najbližu, novobeogradsku.
Namenski gradjenu.
Valjda po svetskim standardima.
Udjem jutros da kupim zelje i još ponešto.
Zapahne me miris užeglog ulja pomešan sa mirisom surutke koja je preostala posle prodaje sira.
Počnem da razgledam zelje uredno uvezano u veze, a prodavačica mi, doduše vrlo ljubazno, reče
- Ma, nema šta da gledaš, jutros stiglo sa kvantaša, ne misliš valjda da sam išla da ga berem!
I onda već podobrano iznervirana odem na blog. co.yu.
Da se malo razvedrim i popričam sa dragim ljudima.
I dočeka me vladica.
Revoltiran.
Priznajem da sam dovoljno glupa da ne znam zašto, ali i dovoljno tolerantna da prihvatim činjenicu da ima razloge.
Možda i podeblje.
Ali, isto tako čini mi se da administratori njegovoj želji neće udovoljiti, pa sad imam i dodatni razlog za nerviranje
- Zašto mi uvek otmu ono što me čini radosnom i ispunjenom?

Posle svega imam samo dve opcije
1. Molim te Vladice, preiispitaj svoje razloge, pa čak ako te i ne skinu sa vredi-liste ostani ovde i nastavi da pišeš!
2. Za spremanje ručka je već kasno, pa se potrudite za sutrašnji doručak.


Ovo je nepečeno, ne pipkaj, testo nadolazi!

TETKA-MIRINE POGAČICE

Potreban materijal

v Brašno-višenamensko 1 kg
v Mast 300 gr ( margarin 350 gr)
v Mleko 500 gr
v Kvasac-suvi 1 kesica
v Prašak za pecivo 1 kesica
v So 1 kašičica
v Šećer-kristal 1 kašika
v Jaja 1 komad
v Jogurt 1 kašika
v Susam 2 kašike
v Semenke suncikreta 2 kašike

Način pripreme

Izmešati brašno sa praškom za pecivo, kvascem, solju i šećerom.
Penasto umutiti mast (margarin) pa uz stalno mešenje sipati mleko.
Dodati brašno i mutiti dok se od testa ne formira lopta.
Pokriti testo folijom i ostaviti u frižideru najmanje 12 sati.
Dobro rashladjeno testo razviti u ploču debljine oko 1 cm i vaditi pogačice prečnika 6 cm.
Redjati u pleh, premazati jajetom umućenim sa jogurtom i posuti susamom i semenom suncokreta.
Ostaviti na toplom oko 30 minuta i peći u rerni zagrejanoj na 225 stepeni 12 minuta.