Kuhinja i oko nje

I kako ga steći.

Podjoh jutros do obližnje prodavnice.
Usput ponesoh i smeće sortirano u tri kese.
Jedna za kontejner, druga za reciklažu plastičnih flaša i treća-papirna sa ostacima osušenog hleba.
Za nahraniti neku mačku ili psa koji se šetaju po bloku.
Uredno odložih prve dve na propisna mesta i osvrnuh se da vidim ima li aboniraca.
Kako se nijedan ne pojavi, kesu sa hlebom odložih pored žičane korpe koja prihvata boce za recikliranje.
Završih snabdevanje i kretoh put zgrade.
Opet pored one korpe za reciklažu.
Pored korpe žena neodredjenih godina, jednostavno i uredno odevena, u levoj ruci drži kesu sa osušenim hlebom, pogleda uprtog u nebo i desnom se krsti.
Na bradi joj ugledah nekoliko zaostalih mrvica.
Spustih pogled i produžih.
Zanemela.

Iz poštanskog sandučeta izvadih par računa i gomilu nebuloznih štampanih reklama.
Skuvah si kafu, pobacah pozive za solarijum, fitnes, aerobik, kinesku i ostalu hranu za dostavu i počeh da proučavam račune.
Iz koverte za infostan, uz dve uplatnice ispade i mali štampani letak.
Prvu reakciju da ga bacim zaustavi mi pogled na sliku dve stope.
Malu i veliku.
Pročitah i web adresu, ostatak, uzeh uplatnicu i odoh put pošte.
Svi ostali mogu da čekaju.
I da mi naplate kamatu za prekoračenje roka.
Ovo ne može i ne sme da čeka.

http://www.malivelikiljudi.org/

P. S. Nadam se da ste razumeli da mi danas nije do spremanja hrane.