Kuhinja i oko nje

Na vrhu brega, na kraju sveta , gde mesec i zvezde spavaju , u šumi ružičastih oblaka, stajao je zamak
Uspravan, beo, gord i pomalo usamljen.
Čeznuo za danom kada će se ponovo u njegovim perivojima igrati vilini konjici i leptiri duginih boja, pevati slavuji, cvetati umilni krasuljci.
Kristalno čisti, kao gorske oči, njegovi prozori behu zastrti izmaglicom nekih davnih ljubavi, nekih zaboravljenih princeza i hrabrih prinčeva.
Na snenim trepavicama još uvek behu tragovi ispunjenih i neispunjenih snova, obeležja jednog drugačijeg vremena.
Bio je to zamak u kome je stanovala sreća.
Hladna i prazna, gorda i usamljena.
Jer ...
Srećni su ljudi u čijem dvorištu raste trešnja
Zrno peska od koga postane biser
Srećan je list papira na kome je ispisana lepa reč
Hrast u čijoj šupljini veverica nadje skrovište
Srećan je most koji spaja dve obale
Cipela koja ne zgazi vrednog mrava
Razbijeno koleno koje poljube meke usne
Kosa koju pomiluje uzdrhtala ruka
Priča kojoj se nazire happyend
Oblak koji nosi kišne kapi
Pahulja koja sleti na zarumenjeni dečji obraz
Vetar koji se zamrsi u šumi borova
Sreća je videti suzu na tudjem licu i obrisati je
Sreća je pružiti ruku kada je potrebna
Jer...
„Sreća se mora zaslužiti.Ona ne dolazi u pilulama“ – Artur Gordon
„Drži sreću kao pticu, što nežnije i lakše!
Bude li se osećala slobodnom, ostaće ti rado u ruci“. – Fridrih Hebel