Kuhinja i oko nje

...Ne miriše više cveće...
Kada sam prvi put ušla u njihovu kuću bila sam zbunjena.
Prvo veličinom teških dvokrilnih vrata sa tri brave.
I uplašena.
Prethodnim upozorenjima da se pristojno ponašam i ništa ne diram.
Što je u prevodu na moj detinji jezik značilo:
- Sedi gde ti pokažu, stavi ruke u krilo, ćuti i gledaj.
Iza ogromnih vrata pojavilo se još veće predsoblje ( kasnije su mi kazali da se zove degažman), a iz sredine me pozdravilo nežno i tiho:
- Dobar dan, dobro mi došli!
Jedva sam nazrela priliku obučenu u crno, jer mi je pogled ostao na papučama.
Crvene, izvezene srmom, sa malim kićankama na vrhovima.
Bila sam skoro sasvim sigurna da sam stigla u dvorac neke princeze. Ili bar njene bake.
Jer je gospodja koja nas je dočekala bila potpuno seda. Baš kao i moja baka.
U sobi gde smo se ubrzo smestili u udobne fotelje, najvažnije mesto na zidu zauzimala je ikona Svetog Jovana. Ispod nje, srebrno kandilo je titravom svetlošću slalo zrake ka krstu u desnom gornjem uglu ikone.
Svaki put kada bih pogledala u njegovom pravcu, učinilo bi mi se da krst pokušava nešto da mi kaže.
I jeste.
Samo sam priču čula mnogo kasnije.
Bogati trgovac je imao tri sina i kćer.
Zdravu, bistru decu kojoj ništa nije nedostajalo.
Oba starija sina završila su fakultete u Beču, i na radost porodice, skrasila se u Beogradu. Zasnovala porodice sa devojkama isto tako obrazovanima i imućnima.
Jedino što je kvarilo radost bila je činjenica da nemaju potomstva.
Pa su već ostareli roditelji, željni unučadi, polagali sve nade u najmladjeg sina koji je sa uspehom nasledio oca u trgovini.
Najmladji, što uglavnom znači i najrazmaženiji, davno je srce poklonio.
Prelepoj smedjoj kćeri-jedinici lokalne pralje.
Ali, stalež mu nije dozvoljavao da sa njom bude srećan.
I tako je jednog dana, najmladji sin osvanuo oženjen finom gospodjicom iz obližnjeg grada.
Bio je to dobar brak. Nisu mu nedostajali ni poštovanje ni vernost ni materijalna dobra.
Nije mu nedostajalo ništa, sem Potomstva.
Gospodja u čudesnim papučama bila je žena najmladjeg brata.
Poslednja u nizu onih koji su ovu priču odživeli.
Jedna od onih kod koje sam, kao dete, jela najlepše

SLATKO OD GROŽDJA
Potreban materijal
v Belo groždje 1 kg
v Šećer 1.25 kg
v Limun 1 komad
v Vanila šipka 1 komad
v Badem 200 gr
v Voda 400 gr

Način pripreme
Badem popariti ključalom vodom, oljuštiti, iseći na četvrtine po dužini i prosušiti.
Groždje očistiti od peteljki, oprati i ostaviti da se ocedi.
Sipati u šerpu šećer i vodu pa kuvati sirup oko 10 minuta od momenta kad provri. Ubaciti šipku vanile, ocedjeno groždje i sok od limuna. Kuvati na jakoj vatri desetak minuta od momenta kad ponovo provri. Ukoliko se na površini pojavljuje pena, skidati plitkom kašikom. Izmaći slatko sa šporeta, dodati badem, lagano izmešati i ostaviti prekriveno vlažnom salvetom najmanje 12 časova.
Sipati u tegle, povezati celofanom i čuvati na hladnom i tamnom mestu. (Temperatura ne bi trebalo da prelazi 10 stepeni)