Kuhinja i oko nje

Druga beogradska gimnazija ima veoma dugu tradiciju.
Osnovana je 1870. Godine.
Pretrpela mnogobrojne izmene, selila se , bivala rušena, menjala imena, nastavne programe...
Po nekom „ženskom rodoslovu“, za nju sam posebno vezana.
Jedna od mojih baka je u njoj provela dobar deo radnog veka kao profesor istorije, a moja ćerka i ja kao učenice.
Kada sam je pohadjala zvanično se zvala II beogradska gimnazija „Ivo – Lola Ribar“, a nezvanično „piljarska“ jer je bila smeštena pored pijace Zeleni Venac.
Kada je moja ćerka dorasla do srednje škole, II beogradsaka je postala Filološka gimnazija, medju momcima poznatija kao „aquarijum“.
Jedan od profesora koji je predavao i meni i mojoj ćerki bio je profesor fizike.
Mog omiljenog i najvažnijeg, a ćerkinog sporednog i obožavanog predmeta.
Ove su dogodovštine sa njegovih časova.
*
- kako se obeležava masa?
- slovom m, ali ako je u pitanju masa naše Zemlje, onda iz poštovanja pišemo veliko.
*
- šta smo radili prošlog časa?
- utvrdjivali gradivo.
- čime?
- bedemima!
*
- ne znaš šta ima u usisivaču? Pa prašina, bre dete!
*
- Ko želi da popravi ocenu?
- ja bi’ se javio za reč...
- nemoj da se javljaš za reč, nije ti ovo mesna zajednica!
*
- saberemo njutne i metre i dobijemo džulove
*
- mogu li sada na mesto?
- a gde bi ti , inače?
*
- žuriš negde?
- ma, neeeeeee...
- Šteta, mogao sam te pustiti kući!
*
- jel’ ti voliš da radiš?
- onako.
- onako, ovako il’ nikako, je l’?
*
- taj problem naučnici još nisu uspeli da reše...
- čekaju tebe, je l’?
*
- dinamometar ima kuku...
- pa ’ ajde onda, kukaj!
*
- ovo je zid, a ovo je vaša glava. Posle sudara vi ćete se držati za glavu.Zašto?
- Pa, boleće me glava!