Kuhinja i oko nje

Prohladan i kišovit jesenji dan.
Dom zdravlja krcat ljudima kao lubenica koščicama.
Mala nastrešnica ispred ulaza pruža koliko toliko zaklon mnogobrojnim pušačima.
Čekam da mi prijateljica završi smenu pa da odemo na kafu sa ćaskanjem i kolačima.
I naravno, pušim.
Prilaze mi dve mladje dame i uljudno zamoliše za upaljač.
Imam, naravno, i dva tri rezervna.
Zapališe i one i zbog skučenog prostora ostadoše u neposrednoj blizini.
Tako bez krivice čuh i razgovor:
-A jesi ti sigurna da ne grešiš?
-Ma šta ti pada napamet, kakva greška, šta ću jadna ako i treće bude žensko?
Pogled mi odluta do staklenih vrata na kojima piše – Savetovalište za žene...
U čekaonici iza, dva reda klupa, oba puna.
Sa jedne strane niz žena koje čekaju da se oslobode neželjene(?) trudnoće, sa druge niz žena koje bi na svaki mogući i nemogući način da imaju dete.
Dva niza žena koje jedan drugi posmatraju sa zavišću...
Koga sprečavaju predrasude?
Koliko se Milica, Jelena, Vesni nije rodilo jer su budući očevi želeli Naslednika?
Koliko je Nikola, Pedja, Milana ostalo uskraćeno za sestrinsku ljubav, jer njihovi očevi, a možda i majke nisu želeli da kupuju haljinice i lakovane cipelice?
Predrasuda je zid od koga su se sve glave koje su na njega nasrnule vratile krvave.- Johan Nestroj
E pa, ovo je predrasuda zbog koje vredi okrvaviti glavu.
Bar ja tako mislim. Ali ne znam još uvek kako...