Kuhinja i oko nje

Ili Beograd za one koji se ne sećaju.

Na početku Knez – Mihajlove ulice, popolarne štrafte, sada pešačke zone, pod kolonadama, nalazile su se dve prodavnice tekstila.
Sa vrlo upečatljivim imenima.
Koja su asocirala na lepo, prefinjeno, romantično...
Svila i Džentlmen.
U prvoj, mogle su se kupiti tkanine najfinije izrade, svila, organdin, saten-dišes...
Bilo je to mesto na koje ste dolazili pred svaku Novu godinu, slavu, svadbu...
I nikada sami.
Bar dve tri garde-dame ako ste mladji ili par prijateljica , rodjaka...
Prodavačice su bile naoružane krojačkim santimetrima i ponekim pariskim časopisom.
Da vam odmah pokažu na koji način možete upotrebiti željenu tkaninu, da vas odmere stručnim okom i ponekad premere, da budete sigurni da će biti dovoljno materijala za ono što želite.
U drugoj, izbor štofova na kome bi mu pozavidele i bečlije.
Paraćinski, škotski tvid, lister, engleska kaša...
Plus sve ostalo što je potrebno da se sašije odelo, kostim, kaput...
Po izboru štofa, prodavac bi vas obavezno pitao:
- Želite li i cuger?
I nije vas pitao šta i koliko, već bi odmah merio, sekao i ponekad rekao:
- Nadam se da će se svideti i dami/gospodinu sa kime ćete provesti vreme.

Danas, na mestu ove dve prodavnice, još uvek pod kolonadama, nalazi se banka.
Da podignete novac na automatu i odete do najbližeg butika.
Kupite šta želite, ili šta vam se nudi i potrčite dalje.
Drugo je vreme.
Živi se brže.
Vreme je isto.
Sat i dalje ima 60 minuta,ali u njih treba umetnuti mnogo više obaveza.
Samo, sve je manje džentlmena i svilenih gospodjica, romantičara i nostalgičara, onih koji napred idu srcem.
Njima je posvećen ovaj post.