Kuhinja i oko nje

Primih juče poziv da se nadjem „na kafi“ sa dve osobe koje sam upoznala na netu, ili, bolje rečeno, ovde na blog.rs.
Sa radošću ga prihvatih.
I naravno, odmah počeh da smišljam...
Šta obući
Šta kazati
Kako se predstaviti u najboljem svetlu...
Moji ukućani počeše da se smeškaju, dobacuju primedbe tipa
- jesi li sigurna da ne ideš na prvi spoj?
- Hoćeš li moći da spavaš noćaš, il da pevamo uspavanku?
- Da ti rezervišemo taxi da ne zakasniš...

Elem, dočekah jutro i odlazak na zakazano mesto.
Delom autobusom, delom taxijem, upala u neku gužvu.
Sve vreme sa samo jednom mišlju
- kako će me prepoznati, nisam ponela varjaču kao znak da sam to baš ja.
Taksista me malo čudno gledao, valjda zbog glupavog osmeha koji mi je krasio levu stranu usana ( desna je žvakala žvaku da utiša nervozu), ali dovezao me ...
Par minuta pre zakazanog vremena.
Pripalih cigaretu i počeh da zagledam prolaznice u nadi da ću prepoznati neku od dama.
Sve koje su prolazile izgledale su vrlo lepo.
Doterane, našminkane, extra moderno obučene...
Ali, nijedna ne taknu moje srce.
Par metara dalje uočih gospodju sa mobilnim u ruci.
Ništa neobično, danas su svi toliko traženi da ni ulicu ne mogu preći a da bar dva tri puta ne odgovore na poziv.
Ali, ova dama je imala i nešto drugo.
Čak i sa razdaljine, videh djavolčiće koji izviruju iz njenih pogleda...
I srce mi reče, bez dvoumljenja, to je ona - Shadow.
Sačekah još malo, a niz ulicu zabrza još jedna dama.
Širokog, iskrenog osmeha...
I srce zabrza za njom uzvikujući to je sigurno Zaboravi.
Ostatak znate, ispričala vam Shadow.
Naravoučenije:
- ako ti se svidi kako neko piše, potrudi se da ga upoznaš. Sigurno će to biti prelepo iskustvo.