Kuhinja i oko nje

Jutros me, sa jedne od mojih omiljenih play-lista pozdravila Mary
Hopkin uzvikujući Those were the days.
I silno mi ulepšala jutro, jer sam, posle uobičajene svadje sa frižiderom
- zašto je ili premali ili nepotreban – morala da se izborim sa gomilom veša koji je urlao: Ajde uzmi peglu!
Prva na redu je bila košulja.
Dugih rukava, sa diskretnim prugama, blago strukirana...
Ako do sada niste primetili, svaka muška košulja na manžetnama ima po dva dugmeta, da se prilagodi širini ručnog zgloba gospodina koji je nosi.
Zatim slede, sa unutrašnje strane, rezervna dugmad, ako neko, nedajbože, zaluta u nedodjiju.
Ako je kragna sa fišbajnima, tu su, u posebnoj kesici rezervni, a neretko tu je i kragna za zamenu, jer, naravno, od jake brade, može se desiti da se prvobitna ošteti.
Materijali, ako izuzmemo ove novije tipa poly... su uglavnom prirodni, pamuk, svila, lan...
Kad gospodin iznosi košulju koja je pretrpela sve izmene i zamene predvidjene proizvodjačkom preporukom, započinje svoj novi ( deveti?) život, bez kragne, manžetni i prvih nekoliko dugmića...Kao vaša omiljena spavaćica.
Fini materijal, nosi obrise prvobitnog vlasnika, diskretno pokriva samo ono što je neophodno...kud ćeš lepše...
A što se tiče mačke, sem što kažu da ima devet života, nju možete pomaziti, ublažava stres, ali je nikako nemojte peglati-ne voli.
I da ne zaboravim, drage moje, imajte na umu:
- Ako neka zena kupuje kosulju, onda je zaljubljena. Kad je pegla
onda je udata. Ako pri tome peva, onda je i prvo i drugo. - Dali
P.S. Ja jutros zapevah sa Mary, ali molim vas, ne širite priču dalje, ko zna šta će ljudi pomisliti!
P.P.S. Verujem da se još uvek hranite ostacima od slavlja, pa današnji recept glasi
- Podgrejte nešto iz frižidera-