Kuhinja i oko nje

Šetam juče i prekjuče po ovom našem blog.rs.
Da se informišem, uzdahnem, nasmejem...
I naidjem na...
Budibogsnama...
Svi se nešto žale.
Te nemaju ovo ili ono, te politika ih smara, fali im koznašta...
Malo se razočaram, pa rešim da odem u stvarni svet, da proverim da li je sve baš tako crno.
I vratim se ozarena.
Svi su izmislili nevolje, nemaštinu i takoto.
Ili možda nisu svesni da su Amerikanci od nas kopirali onu čuvenu krilaticu – „Američki san“.
Pa mi ga živimo.
Odavno!
Na parkiralištu ispred moje zgrade, stotinak automobila – sve oldtajmeri – vrednost neprocenjiva
Okruženi prirodnim jezerom od poluotopljenog snega i površinama za klizanje, za svakog stanara po jedna i par rezrvnih, ako neko dodje u posetu.
Kontejneri prepuni, što bi rekli – od igle do lokomotive.
Za recikliranje nema ništa, ko bi se još time zamarao...
U obližnjem kiosku, preko puta škole, gomile sendviča, flaša sa pivom, sokovima, a izgleda da je bilo i jogurta za odabrane, videh dve-tri zgužvane čaše stidljivo stavljene na kraj pulta.
Znači, ne morate deci davati doručak pre polaska u školu, lepo će drmnuti pivce-dva, a ako su baš besni mogu pojesti i neki sendvič ( valjda će napraviti nove kad se završi raspust).
Trafika do nje preplavljena cool štampom:
- Cosmopoliten, Teen, Lisa, Joy...
- Na prozorčetu uredno zalepljena nalepnica
- Ne prodajemo cigarete maloletnicima
Ispred trafike desetogodišnjak sa kutijom Davidoffa u ruci, broji metalce da kupu žvaku, a sedokosa baka iz komšiluka kupuje „Politiku“( ne znam samo odakle je iskopa), uredno držeći ličnu kartu zajedno sa novčanicom...
Čim sam kročila nazad u zgradu zalepršaše mi oko glave flyeri za picu, kinesku hranu, palačinke, roštilj...
Ulazna vrata od stana ne stigoh ni da otključam, a telefon otpeva „za Elizu“...
Zovu me iz štaba kandidata za predsednika da pitaju hoću li izaći na izbore i glasati za njega.
- Ne dajem odgovore na takva pitanja
- A možemo li vas nazvati kasnije?
Bum! Tras!
Ne plašite se, nisam zalupila slušalicu, to me lupio po glavi naslov ovog posta.

P.S. Onaj ko živi „američki san“, ne kuva pa mu nisu potrebni ni recepti!