Kuhinja i oko nje

Rastezali su se i blještali letnji dani.
Baš kao sveže oprani čaršavi na štriku u zadnjem dvorištu.
Dočekana je sa nestrpljenjem i neverovanjem.
Posle mnogo godina nedočekanih nadanja, čežnjivih pogleda, sažaljivih osmeha...
Stigla je na ovaj svet uz par jauka i stisaka ruku.
Oglasila se plačem.
Zvonkim, čistim glasom prvorodjene kćeri.
Stavili su joj srebrnu kašičicu u usta i spustili u majčino naručje.
Njena prva biser-suza.
Nizali su se dani, ponekad bežeći uz stepenice, ponekad se kotrljajući niz proplanak.
Nizale su se noći, ponekad tiho ploveći na ćilimu od oblaka, ponekad sedeći na vrhu zapenjenog talasa koji je udarao o kamenitu obalu.
Mahala je brodovima, pravila kolače od peska, oblačila lakovane cipelice nedeljom popodne.
Nizali su se biseri na djerdanu.
Bio je visok, crnpurast i nosio je naočare. Voleo je knjige, šetnje pored obale i brodove.
Sreli su se na hladovitoj stazi zastrtoj iglicama pinjola.
Pružili ruke jedno ka drugom, šapnuli maestralu tajnu skrivenu u očima i...
Rastali se.
Njena druga biser-suza.
Nizali su se dani, prečesto obojeni tmurnim oblacima, preretko ušuškani u miris oleandera.
Nizale su se noći, prečesto pevajući tužnim glasom zaborava, preretko odevene u madjioničarev plašt posut zvezdama.
Mahala je brodovima, plela male bele košuljice, oblačila sve šire haljine.
Bio je visok, plav, sa očima boje mora. Voleo je neobuzdane sedeljke, pivo i lepe devojke.
Sreli su se užarenog dana u parku ispred bolnice.
Pogledali se, nasmešili i nastavili svako svojim putem.
Ona sa malim zavežljajem u naručju, on u pratnji zvižduka popularne melodije.
Brodovi su plovili praćeni galebovima i oblacima, dani su oblačili vetrovite haljine, noći pevale glasom Meseca razbijenog smrznutim grudvama.
Ledeni glasovi i vrele misli, penušavi talasi i uzaludni uzdasi, vijugavi putevi u lavirinte zatvoreni, putokazi maglom prekriveni...
Njena poslednja biser-suza.
U obliku ključa koji otvara zlatne rajske dveri.